Dominik Deman retko trči trke kraće od maratona, pa evo i njegovog viđenja trke u Kuli.

    Ovu prolećnu sezonu 2018. godine završio sam jednom simpatičnom trkom u Kuli, mogli bismo reći Kulskim cenerom, kako to kažu u susednoj Hrvatskoj, jer nastupio sam na distanci od 10km, a bila je još i trka na 5km. Ovo je prvi moj nastup u Kuli, a na njega sam se odlučio iz više razloga: zbog poznanstva sa organizatorom Zdravkom Mišovićem, zbog težine meseca juna za trčanje usled vrućine, sparine i vlažnosti i mojih problema sa bronhijama, tako da sam odustao ove godine od noćnog maratona u Novom Sadu, zbog toga što uvek neko od mojih Subotičana iz Trona i šire ide u Kulu, a i zato što još nikada do sada tamo nisam trčao. Konkurencija nikad jača, jer je bilo i državno prvenstvo na 10km. Tako da moj rezultat od 41minut i 42 sekundi i ako nije loš za mene, doneo mi je plasman na 78. mesto u muškoj i 92. u apsolutnoj konkurenciji.

    Krenuli smo četvrt časa iza 14h, nakon odgledane mondijalske utakmice. Subota popodne, malo sam bio pospan. Po mene je kolima došao klupski kolega, veteran Ivan Sokolović, ali smo se ispred Jadrana u Subotici našli sa Bogdanom koji je vozio Martinu Poljaković, Buleta-Stanka Katrinku i Dragana Rapića. Preko Žednika,  Topole, Bajše i Lipara stigosmo za oko sat vremena lagane vožnje u Kulu, pa smo nakon parkiranja pokraj stadiona, u centru ispred pošte podigli startne pakete, veoma lepe majce su bile i još po koji poklončić. Bilo je još dosta vremena pa je naša ekipa, koju na vajberu prozvaše i musketarima otišla na kafu u obližnji kafe, gde smo uz kafu i ponešto slatkog malo gledali i utakmicu Argentina – Island koja je donekle bila iznenađujuća jer je završena 1:1. Usput sam video dosta poznatih trkača. Kraj kola smo se presvukli i zagrevali. Start trke koji je bio predviđen za 17:30h se bližio. Velika gužva i napori organizatora da sve pomeri iza startne linije su obeležili poslednje minute pred start.

    Konačno je krenulo, nisam bio baš u prvim redovima, ali ni suviše daleko. Prvi kilometar je bila borba za poziciju i što više ubrzavanja. Garmin je pokazao da sam ga prošao za 4:01, možda malo i prebrzo. Sustigao sam profesora Jankovića i video da je veoma motivisan pred domaćom publikom i da dobro trči uprkos godinama. Nakon jedne široke ulice koja će narednih dana biti ponovo asfaltirana okret je bio levo ka izlazu iz Kule, koju smo brzo i napustili i negde nakon 2,5 km se okrenuli ka nazad. Zanimljivo je bilo  usput susretati vodeće takmičare, a ubrzo smo videli crnog atletičara iz Kenije i za njim odmah belca plave kose u zelenoj opremi, malo iza pomalo tamnoputog momka kovrdžave kose. Na povratku u centar Kule pre ciljne ravnine takmičari na 10km usmeravani od strane sudija su skretali levo u ulicu sa kafićima pa kraj stadiona i kanala nazad na most da bi ponovili isti krug. Držao sam jak tempo za mene, koji nije puno varirao, mada je nakon 5km bio najlošiji, nakon tog prvog kruga 4:14, malo i zbog toga dodatka malog kruga da ne bih pogrešio. Posle sam uspeo da opet vratim na ispod 4:10. Na osmom kilometru ponovo stigoh profesora Jankovića, a i još neke meni poznate takmičare koji su realno brži od mene, ali možda im nije juče bio dan, među njima i talentovanog Lazara Rišara, srpskog Forest Gampa, kako su ga prozvali. Poslednji kilometar stigao me je umor dosta i malo steglo oko srca, ali sam imao snage da još ubrzam za pravi jaki finiš ispod 4 minuta, tj. taj kilometar peis mi je bio 3:57. Pred ciljem mi je podršku dao i Zdravko Mišović.

    Iscrpljen dobijam medalju, vodu, bananu, manji sendvič, idem ka kolima na istrčavanje i istezanje. Gledam garmin koji mi pokazuje da sam opet išao duže 10,2km, a da mi je vreme 41:44, dok je peis bio 4:05. Po zvaničnom vremenu je 41:42, a peis je 4:10, jer mere ravno 10km. Neki tmurni oblaci su dolazili nad Kulu, ali sva sreća da ih je vetar odneo ka Srbobranu ili negde drugde. Malo kiše je ipak palo, ali istovremeno je sijalo i sunce. Bilo mi je malo i hladno jer sam čekao i Ivana kod koga sam u kolima ostavio ranac sa stvarima. Konačno i Ivan stiže zadovoljan sa trke, pa smo otišli u stadionske prostorije i svlačionice na tuširanje i presvalčenje. Tuširanje je zaista prijalo, a tamo sretoh i druga poznata lica, među njima i Željka Graovca koji je doveo Beograđane.

    Konačno smo svi bili na okupu i krenuli smo u diskoteku Tvrđava, u kojoj je Zdravko najavio nastavak druženja nakon trke. Nekima od nas pa i meni se atmosfera tamo nije svidela jer je bila gužva, mračno i glasna muzika, pa je naša musketarska ekipa otišla u kafić pored gde skoro nije bilo nikog, gde je nas muške Martina častila sve pivom pošto je osvojila drugo mesto u kategoriji i dobila i robnu i novčanu nagradu. Veče je već palo, pa krenusmo ka kolima, a neki koji su bili gladni usput su kupili i picu, a zbog toga Bogdan i ekipa su skoro zaboravili Dragana Rapića u Kuli.

    Ujutro sam gledao i analizirao rezultate pre treninga, Mađar Gregor Laslo je iznenadio Kenijca Stenlija Kipruta i pobedio rezultatom 3:10, dok je treći bio naš Nemanja Cerovac sa oko 32 i po minute. Kod dama je ispred Kenijke Lucije Kimani sa oko 35 minuta trijumfovala Teodora Simović, dok je treća bila Mađarica.

 

http://www.tron.org.rs/wp-content/uploads/2018/06/Trka-prijateljstva-3.jpghttp://www.tron.org.rs/wp-content/uploads/2018/06/Trka-prijateljstva-3-150x150.jpgJamanta ŠafranjIzveštaji sa trka  Dominik Deman retko trči trke kraće od maratona, pa evo i njegovog viđenja trke u Kuli.     Ovu prolećnu sezonu 2018. godine završio sam jednom simpatičnom trkom u Kuli, mogli bismo reći Kulskim cenerom, kako to kažu u susednoj Hrvatskoj, jer nastupio sam na distanci od 10km, a bila...Zvanični sajt kluba