14445689_10202149532497729_766867397_n

Izveštaj Jamante Šafranj:

Ultramaraton samoprevazilaženja

 Ovo je bio vikend prepun trka (24./25.septembar), no za mene dileme nije bilo. Ultramaraton na 6/12/24h na Kalemegdanu u organizaciji Šri Činmoj maraton tima je događaj na koji uvek dolaze predstavnici Trona, kao i drugi trkači iz Subotice.

14358960_1128479393906412_495352037469845456_n

Ove godine trku na 6 sati smo izabrali Đerđ Teleki, Dejan Kakonji i ja, a Pero Stević je odlučio da se drugi put oproba na 12 sati. Bilo je tu još trkača iz Paligo Palusa (Zorica, Edita, Dejan, Dragana), tako da je iz Subotice put Beograda krenulo dosta trkača.

Isto mesto od prošle godine, sjajna staza u donjem delu parka sa pogledom na Kalemegdansku tvrđavu i spomenik Pobednik. Bogata okrepna stanica koja je obećavala sjajne uslove, kao i uvek.

No, bilo je tu ličnih sumnji, znala sam da nisam baš u takvoj formi kao na prošloj ultri…bilo je upitno kako će se pokazati stopalo sa kojim sam imala problem u prethodnom periodu, ali je delovalo da prolaze smetnje, no ipak je u pitanju trčanje 6 sati po asfaltu. Zatim, mala zabrinutost, kako će mučnina od dana pre, uticati na trku, iako sam uradila sve od sebe da se hidriram maksimalno moguće pre trke. Iako sam trčala već jednom 12 sati, i 2 puta 6 sati, eto neka vrsta novog iskustva za mene. I ostali su imali neke svoje taktike i svoje brige, ali to je u glavi svakoga od njih.

U podne je došlo vreme za start, povratka nema. Puno poznatih lica, naši drugari iz Pančeva Željko i Mihal, sad već standardna lica na ultrama, zatim predstavnici Ark Fruška Gora Marija i Borislav, isto dragi prijatelji…svi se bodrimo dok trčimo, prvi sat je uvek najlakše.

14433222_1128480473906304_8681486009449554637_n

Krenula sam blago sporije nego inače, ali opet dovoljno da ostvarim svoju standardnu taktiku i istrčim maraton 42,2km ispod 4 sata, to je neki moj primarni i psihološki cilj u glavi. Krenulo je dobro, ali iako je sunce sijalo, nije bilo baš strašno toplo, no ja od početka imam problem sa stalnom žeđi. Znala sam da će tako biti, zbog problema dehidriranosti, ali na vreme počinjem unositi dosta tečnosti, zatim i elektrolite, već na nekih 15-16km, pa i gel posle prolaza polumaratona, zatim so, a na kraju i magnezijum na oko 3 sata trčanja…iako sad već idem dosta sporije, opet smatram da ću izgurati maraton ispod 4 sata…i sad mi je to primarno, kao da posle nema još 2 sata trčanja….hladna mineralna voda na okrepama vraća u život i kako se bliži maraton raste mi olakšanje.

Kad je prošlo 42,2km kao da mi je pao teret sa srca, onda sam dala sebi malo oduška, usporila par puta na okrepama, umila se, uzimala i dalje dosta tečnosti i tako je nekako došlo pola 5, vreme je postalo prijatnije, bližio mi se 50. kilometar, i ja sam živnula. Počele su kalkulacije, koliko krugova, koliko vremena, šta je realno, šta moguće. I shvatim da ako idem ležerno najverovatnije će mi malo faliti za 60km, jer kako su krugovi 1300m, i računica kaže ako istrčim 46 krugova imaću 59,8km, dakle trebalo bi istrčati još jedan da bude preko 60, i ostvariti 61,1km. Odlučim da postepeno ubrzazavam. I vidim da mogu, dobro se osećam, ulazimo u poslednji sat trčanja, adrenalin raste, podrška postaje sve veća.

14483582_10202149533217747_1156586718_n

Dotle na stazi svi trkači su prolazi svoje krize, u različitim periodima, ali vidim da im se smenjuju grimase, menja tempo, da staju kod česme i umivaju se, masiraju, istežu. Ali kako je postalo svežije, a i psiha odigrala svoj deo, jer je poslednji sat, imam osećaj da svi ubrzavaju. Odlučujem da stvarno dam sve od sebe, i trčim kao da obaram svoj rekord, i osmeh mi je sve veći. Stvarno najbolji deo trke. Na kraju sreća i ulazak u cilj čak i 2 i po minuta pre isteka 6 sati, i željeni rezultat i na satu i kod brojača, 61,1km. Stižu i Dejan i Đurika, na kraju oni imaju identičnih 57,2km iako nisu zajedno trčali trku. Veoma su zadovoljni, iz razgovora saznajemo da smo svi imali svoje krize, prevazišli ih na razne načine i na kraju ubrzavali, što je doprinelo još boljem osećaju. Prava trka samoprevazilaženja, kakav joj je i naslov.

14459755_10202149536817837_1439941435_n

Slično iskustvo je imao i Pera, koji je startovao u 9 uveče na 12 sati. Uz mnogo problema sa stomakom, tek pred jutro je krenuo trčati bez smetnji. Još veći osećaj zadovoljstva, kad je i pored svega toga skupio 91km.

Trud je nagrađen i plasmanima, ja sam generalno prva kod žena, Pero je prvi u svojoj starosnoj kategoriji na 12 sati, a u istoj kategoriji na 6 sati Đurika je ostvario treće mesto, ali i svoje najbolje vreme na 6 sati.

http://www.tron.org.rs/wp-content/uploads/2016/09/14445689_10202149532497729_766867397_n.jpghttp://www.tron.org.rs/wp-content/uploads/2016/09/14445689_10202149532497729_766867397_n-150x150.jpgSebastian LudaićIzveštaji sa trkaIzveštaj Jamante Šafranj:Ultramaraton samoprevazilaženja  Ovo je bio vikend prepun trka (24./25.septembar), no za mene dileme nije bilo. Ultramaraton na 6/12/24h na Kalemegdanu u organizaciji Šri Činmoj maraton tima je događaj na koji uvek dolaze predstavnici Trona, kao i drugi trkači iz Subotice.Ove godine trku na 6 sati smo izabrali Đerđ...Zvanični sajt kluba