Izveštaj piše Dominik Deman.

Na ovom takmičenju sam prisutan takoreći od samog početka. Sećam se 8. decembra 2012. godine kada je tog vikenda Suboticu i Vojvodinu, kao i veći deo Srbije zavejao gust sneg i sve iznenadio. Tada još kao podstanar kod Tiće i u braku pred raspadom, ugledao sam na netu najavu nečega što se zove 1. Reciklažni maraton povodom rođendana kluba ARK Fruška gora. Kao novopečeni polumaratonac tada sa velikim entuzijazmom sam se prijavio za polumaratonsku trku, moju treću tada i dobro je istrčao, tada mi je to bio treći polumaraton. Naredne godine sam pokušao maraton, ali sam završio 8 krugova, nekih 33760 metara, zatim su naredne dve godine sledila dva uspešno završena maratona, pa godina kada sam bio bolestan baš taj vikend, pa nisam učestvovao, a zatim još dva prilično uspešna učešća, prošle i ove godine, tako da od svih maratona koje sam do sada trčao najviše je ovih reciklažnih, 4 završena, a 6 sudelovanja.

Došla je tmurna subota, očekivala se kiša, ali to nije poremetilo moju odluku da probam da istrčim dobar maraton. Malo me je iznenadilo što je start pomeren sa 11h, na 10h, što je zapravo i bilo bolje za mene. Veče pre i to jutro, čitao sam kao motivacioni tekst za ovu trku o pobedi čuvenog Britanca Rona Hila na bostonskom maratonu 1970 sa 2:10:30, po velikoj kiši i hladnom vremenu. Novi Sad ipak nije Boston, naša kiša je blago i sitno padala, a ni ja nisam baš Ron Hil, ali pokušao sam da zamislim da jesam. Prilikom prijavljivanja sam sreo poznata lica, najpre moje klupske drugove Zoliku i Peru, zatim Milorada iz Rume i mnoge druge. Sve je na vreme odrađeno, malo zagrevanja i start.

Uobičajeno sam krenuo nešto brže, mada mi se činilo da idem sporo. Polako su se nizali krugovi. Mala psihološka kriza je usledila još pre polumaratona u smislu neke letargije, laganog zanosa i nedostatka motiva. Nije bilo gužve prva dva sata jer je startovalo nas pedesetak, nešto preko 40 maratonaca i 8 ultraša, a tek u podne je startovao polumaraton sa nekih 100 trkača. Malo je nezgodno bilo što sam baš završavao svoj šesti krug, bio na nekih 25,3 kilometara kada je bio njihov start, ali možda su me oni i malo ubrzali. Standardno sam u drugom delu uzeo na vreme dva magnezijuma u prahu, na 22 i 34 kilometru. Dobrih desetak kilometara, možda i duže sam držao drugu poziciju iza neprikosnovenog Zorana Radičanina, ali znao sam da će iskusni Saša Antić svakako da me stigne, samo je pitanje vremena kada. Bojan Jocić me je iznenadio sjajnim trčanjem, taktikom, izdržljivošću i svežinom, znao sam da ima brzinu. Završio sam na 4. mestu, što je ponovljen moj najbolji plasman od prošle godine sa maratona Hašani-Novi Grad, ali važniji mi je rezultat od 3:19:20 (po mom garminu 3:19:16), što mi je drugo najbolje vreme i tek drugi put da idem ispod 3:20. Ostvario sam plan da idem otprilike 20 minuta po krugu, bilo je malo i bolje. Naravno negativnog splita nije bilo, ali nije bilo ni ogrome razlike između dve polovine trke, kao što mi se često dešavalo. Na polumaratonu sam imao oko 1:37:50, što bi značilo da sam drugu polovinu išao za otprilike 1:42. Nešto što me isto raduje je prvi put otkad pratim na garminu nijedan kilometar nisam išao preko 5 minuta po kilometru, jer dva najsporija kilometra sam imao 4:57min/km, a dva najbrža kilometra su bila 4:28 i 4:29min/km.

Osim manjih bolova u kukovima, više u desnom, u poslednje vreme mi često malo utrnu stopala tačnije prorade stari žuljevi. Ovoga puta mi čak ni muka nije bila, prija mi više hladnije vreme, naravno ne suviše hladno, par stepeni u plusu, preko 5. Topli čaj je prilično prijao, kao i integralno pecivo, a organizator nas je iznenadio i masažom, kao i toplim tušem. Zolika je popravio svoj lični rekord za više od 7 minuta i išao oko 3:32, Pero je išao standardno dobro, nešto preko 4 sata, dok je Edvard ubedljivo pobedio na 6h. Nakon kratkog oporavka, čuvši se sa prijateljem Draganom, krenuo sam do centra grada da kupim karte za bioskop i Kralja Petra I  i obiđem winter fest i uživam u kuvanom vinu.

 

http://www.tron.org.rs/wp-content/uploads/2018/12/rm2.jpghttp://www.tron.org.rs/wp-content/uploads/2018/12/rm2-150x150.jpgJamanta ŠafranjIzveštaji sa trka  Izveštaj piše Dominik Deman. Na ovom takmičenju sam prisutan takoreći od samog početka. Sećam se 8. decembra 2012. godine kada je tog vikenda Suboticu i Vojvodinu, kao i veći deo Srbije zavejao gust sneg i sve iznenadio. Tada još kao podstanar kod Tiće i u braku pred raspadom, ugledao sam...Zvanični sajt kluba