Istrčati maraton nije lako. Istrčati maraton na +2C sa jakim vetrom je prilično teško. Objavljujemo priču Isić Biljane koja je prvi put istrčala 42,195 kilometara:

Moj Plavi krug oko Ade
(13.11.2016.god)

Na poslednjem kolu Vojvođanske treking lige sam donela odluku da ću se prijaviti za trku. Tamo je najduža staza bila nešto više od 40 km i pošto sam je završila za ispod 6 h, odlučila sam da ću se prijaviti za učešće na maratonu. Za maraton koji me je tek čekao, prvi put sam čula od Dejane. Ona je glavni i odgovorni krivac za moje učešće na polumaratonu u Apatinu samo nedelju dana pre poslednjeg kola VLT. Sama se nikada ne bih prijavila na takvu trku po asfaltu, ali sam obećala da ću ići pa sam morala. Ne znam kako sam preživela taj polumaraton. Sve što mi je bilo u glavi jeste da kad prođe sve ovo, više nikada neću raditi ništa slično. Ali kad sam ušla u cilj sve se promenulo. Vreme je prosto stalo. Sunce se pojavilo iza oblaka i obasjalo to mesto. Na licu mi se razvukao osmeh, koji je skoro bio oko glave. Suze su mi se pojavile u očima. Ne znam da li sam ikada bila toliko ponosna na sebe kao u tom trenutku, dok sam stajala tako u šoku u obasjanom cilju. Kada me je prošao šok i kada sam došla malo sebi, zapitala sam se: „Ako je ovoliko dobro završiti polumaraton, da li je onda dva puta bolji osećaj završiti maraton?“. Mislim da mi se tada prvi put javila ideja o maratonu. Do tada sam izbegavala trke tog tipa u potpunosti. Ali odjednom mi nisu delovale toliko strašno.

Odlučila sam da ću se prijaviti na Plavi krug oko Ade, pa šta bude. Naziv trke me je posebno mamio, jer mi je plava omiljena boja, pa sam imala osećaj da je prosto suđeno da učestvujem u njoj. Prišla sam Jamanti i Đerđu i pitala ih da li mogu sa njima na maraton. Za 10 min smo sve isplanirali. Brzo ide sve kad znaš šta hoćeš. Tako je dogovoreno da ću nepunih mesec dana nakon svog prvog polumaratona (23.10.2016.god), otići na svoj prvi maraton (13.11.2016.god). Suludo, zar ne?!

Brzo je došao dan trke. Bilo je hladno. Po prognozi je trebalo biti snega tog jutra, a tokom trke se očekivala slaba kiša sa jakim vetrom. Sneg je izostao, ni kiše nije bilo, pa je od svih najava samo vetar istrajao. Hvala mu, ali iskreno nije morao. Cela trka podrazumeva 5,5 kruga oko vode. Nikada do tada nisam bila na Adi, a sada sam trebala provesti na njoj nekoliko sati. Približavao se početak trke. Sve mi je govorilo da ne treba da budem tamo i da to nije mesto za mene. U želucu nisu bili leptirići, već čitava grupa onih ogromnih insekata koji se samo u džungli mogu naći ili još nisu ni otkriveni. Zahvaljujući njima, ni glad ni žeđ nisam više osećala. Vetar se pobrinuo da mi svi prsti utrnu, tako da ni njih nisam osećala. Komplet sam utrnula i spolja i iznutra. Od silne panike u glavi, činilo mi se kao da prolazi čitava večnost dok smo čekali da počne maraton.

Kada su svi stigli na start, čuo se zvuk za početak trke i bilo je gotovo… sad više nema nazad, sad moram početi trčati. Do tada sam mogla odustati, ali sada ne mogu više. Vratila sam telefon u džep i krenula polako. Trčali smo pored ogromne Knjaz Miloš boce, koja prska vodu sa gornje strane i koja je delovala kao da ima u planu da nas okupa u svakom krugu bar malo. Pored nje sam trebala proći ukupno 6 puta.

bilja-plavi-krug1   bilja-plavi-krug4

Prva polovina kruga je uspešno prošla i pomislila sam da neće biti toliko strašno. Posle istrčanog 1,5 kruga, sam bila još dobro ali mi se polako javljala misao da možda ovo ipak nije za mene i da treba da odustanem. Odlučila sam da ću odustati na 2,5 kruga, jer nema smisla odustati na sredini staze, već mora postojati neki red. Međutim, naredna dva kruga sam u sebi pokušavala izbrojati koji mi je krug, ali mi nikako nije išlo…. ne znam zašto me je bunila ta polovina kruga, ali jeste. Kad sam napokon uspela da presaberem koji mi je krug, shvatila sam da sam upravo prešla nešto više od 3 kruga, pa pomislih: „Pfff, ako sam 3 kruga preživela, mogu još 2,5… sad nema odustajanja, kasno je i nema nazad“.

U tom trenutku sam shvatila gde sam. Do tada kao da nisam razumela značaj tog događaja. Ali tada sam shvatila da sam zaista na maratonu. Samo dve godine ranije, bila sam pušač sa izrazito nezdravim načinom života. Svoj prvi krug u Dudovoj šumi sam jedva istrčala godinu dana ranije. A sada sam na maratonu. Ja. Na maratonu. Opet mi se razvukao osmeh na licu, a oči su se napunile suzama. Nekoliko ih je pobeglo i skliznulo niz obraze, ali ih srećom nije bilo mnogo. Sledeće čega se sećam je da mi jedan mladi gospodin maše rukom i govori: „Ajde, još samo 4 km.“, što znači da je ostalo manje od jedne trening trke. A to znam da mogu. Ostalo je još pola kruga. Samo polovina. I gotovo. To je TO. Prošla sam pored velikog Knjaza poslednji put i sledeća stanica je cilj. CILJ

Neposredno pred cilj sam prošla pored svojih saputnika i podrške ove sulude ideje, ali su mi izmakli… a nisam imala dovoljno snage da im viknem… Jedva sam čekala da završim i kažem im da sam uspela

bilja-plavi-krug3   bilja-plavi-krug2

Đerđ je završio prvi od nas troje koji smo zajedno došli iz Subotice sa vremenom od 3 h i 32 min. Njemu je to novi lični na zvaničnom maratonu. Uspeh verovatno ima veze sa otežanim vremenskim uslovima, koji njemu posebno prijaju. Ubrzo nakon njega je pristigla i Jamanta u cilj sa vremenom od 3 h i 50 min. Njoj je ovaj maraton poseban jer je istrčan po najnižoj temperaturi, pa će ga dugo pamtiti.

Ja sam od nas troje poslednja ušla u cilj sa vremenom od 4 h i 53 min. Nisam ni sanjala da ću ikada uraditi tako nešto. I-ka-da. Sela sam da se presaberem i zaustavim aplikaciju na telefonu. Dok sam sedela, shvatila sam da jeste tako. Potpuno je logično da je tako. Jeste dva puta bolji osećaj završiti maraton od polumaratona.

bilja-plavi-krug
Prva plava maratonska medalja

Nakon toliko vremena provedenog na njoj, mislim da su svi koji su mi pričali koliko je Ada lepa, bili u pravu. Knjaz Miloš mi je postala nova omiljena voda, a učestvovanje u maratonu je nešto suludo što toplo preporučujem svima.

Ostalo je još samo jedno pitanje, koje mi se mota po glavi i koje me proganja od tada: „Da li se sreća povećava srazmerno sa kilometražom?“

http://www.tron.org.rs/wp-content/uploads/2016/11/Bilja-plavi-krug.jpghttp://www.tron.org.rs/wp-content/uploads/2016/11/Bilja-plavi-krug-150x150.jpgSebastian LudaićPriče naših trkačaIstrčati maraton nije lako. Istrčati maraton na +2C sa jakim vetrom je prilično teško. Objavljujemo priču Isić Biljane koja je prvi put istrčala 42,195 kilometara: Moj Plavi krug oko Ade (13.11.2016.god) Na poslednjem kolu Vojvođanske treking lige sam donela odluku da ću se prijaviti za trku. Tamo je najduža staza...Zvanični sajt kluba