Crnokrak Dimitrije je postavio novi rekord našeg kluba u maratonu. Dimitrije je stazu od 42,195km pretrčao za 2:59:51!!!

Dimitrije Crnokrak

Dimitrije Crnokrak – 2:59:51 – Novi rekord ARK TRON-a u maratonu

Na ovogodišnjem Bratislavskom maratonu, održanom u nedelju 1. aprila, ARK Tron su predstavljali Dimitrije Crnokrak i Nikola Kujundžić.

Staza maratona je većim delom ravna, bez oštrih uzbrdica i nizbrdica. Maratonci su trčali dva kruga ukupne dužine 42,195 km. Temperatura na startu je bila 9C ali je jak severni vetar pojačavao osećaj hladnoće. Tokom trke smenjivali su se oblaci i sunce, a u par navrata je počinjala kiša pa čak i sneg.

Maratonsku stazu je savladalo 533 trkača i 55 trkačica, a naši predstavnici su postigli zapažene rezultate. Dimitrije je svoj prvi maraton završio u vremenu 2:59:51 i tako popravi klubski rekord za preko 6 minuta. Nikola je postigao vreme 3:23:08 što je njegov novi lični rekord.

Dimitrije Crnokrak ovako je video svoj anstup u Bratislavi:

U subotu, ranom zorom krenuli smo put Bratislave. Dan je bio lep za putovanje, brzo smo stigli i u 11 časova smo se već smestili u hostel. Odmah smo otišli do prijavnog centra da podignemo startne brojeve. Podela startnih paketa je bila veoma dobro organizovana te smo to brzo obavili. Potom smo obišli štandove sa raznovrsnom ponudom opreme za trkače. Unaokolo je bilo mnogo ljudi koji su se pripremali za start hobby run trke na 4 kilometra, koja je počela u 14 časova. Mi smo za to vreme veoma obilno ručali. Zatim smo, posle odmora, krenuli u obilazak grada. Znali smo kakav nas napor očekuje narednog dana, te nismo hteli da preterujemo sa pešačenjem. Međutim, ono što smo obišli i videli bilo je dovoljno da nas Bratislava oduševi.

Pre samo tri nedelje Nikola je istrčao svoj prvi šestočasovni ultramaraton i nije se posebno spremao za ovu trku. Za razliku od njega ja sam se dugo i temeljno preipremao baš za ovaj maraton. I to je verovatno razlog zašto sam pred trku bio nervozan. Sa nestrpljenjem sam očekivao start trke. Kada smo najzad krenuli ispraćeni aplauzom znao sam da će sve proteći dobro.

Ovo je najmasovnija trka na kojoj sam do sada učestvovao. Oko mene je bila reka ludi. Prešli smo preko mosta na Dunavu u deo koji se zove Petržalka. Trčali smo niz vetar širokim monotonim bulevarom. Na jedom mestu su monotoniju razbijali bubnjari koji su trkačima davali ritam. U povratku smo išli drugim putem bliže Dunavu. Sada je vetar duvao u prsa. Držao sam se jedne velike grupe koja je pratila pejsmejkera za 3:00 tako da sam bio donekle zaklonjen od vetra. Ponovo smo prešli Dunav, ovog puta preko Apolo mosta i produžili u sam centar grada. Staza nas je vodila kroz Mihalska vrata, preko glavnog trga i pored raznih drugih kulturnih spomenika. Prolaznici su nas bodrili i navijali. Osećao sam se jako dobro, laganim tempom sam pratio grupu i već sam sebe video kako ovuda prolazim u drugom krugu, jureći ka cilju. Ali tek je počinjao drugi krug i cilj je bio još daleko.

Trudio sam se da ne mislim o prolaznim vremenima. Pratio sam grupu kao da je to obični nedeljni trening dužine. Međutim, vremenom su noge postajale sve teže. Želja za uspehom je bila jača od umora pa sam i dalje uspevao da pratim grupu sve do uzbrdice na 40-om kilometru. Nije to bila neka velika, niti duga uzbrdica ali je meni tada izgledala kao planina. Sve više zaostajem za grupom koja se vremenom osula na svega pet članova. I pored svega, sada već znam da ću završiti trku, ali nemam snage da se trkam sa bilo kim. Preostaje mi da svojim tempom završim trku. Ali i ostali su umorni i na nizbrdici neočekivano stižem pejsmejkera. Grupa se potpuno rasturila i svi trčimo koliko nas noge nose. Još kilometar i nešto malo do kraja. Ali opet uzbrdica i opet ne postoji ništa oko mene, samo bitka koja se vodi u meni i jedan cilj: izdržati još malo. Kada sam ugledao cilj na satu je bilo tačno 2:59:30. Još me samo malo deli od onoga za šta sam naporno radio mesecima. Više ne osećam umor, trčim iz sve snage. Utrkujem se sa sekundama koje lete. Da li mogu ispod tri sata? Da! Uspeo sam! 2:59:51! Medalja je oko vrata i neopisiva radost u srcu.

Popodne smo obišli čuvenu tvrđavu. Sve je uređeno, rekonstruisano i blista punim sjajem. Pogled sa tvrđave se pruža na grad, njegove mostove, crkve, fabričke dimnjake i na vetrogeneratore u daljini. Polako je palo veče a mi smo zadovoljni proteklim danom krenuli u potragu za hranom da nadoknadimo izgubljene kalorije.

U ponedeljak smo obišli Slavin – spomenik sovjetskim vojnicima, TV toranj, šoping centar Aupark i ZOO vrt. Popodne smo krenuli kući prepuni lepih utisaka iz ljupke Bratislave.

Nikola Kujundžić – 3:23:08 – novi lični rekord

AdministratorIzveštaji sa trkaCrnokrak Dimitrije je postavio novi rekord našeg kluba u maratonu. Dimitrije je stazu od 42,195km pretrčao za 2:59:51!!!Dimitrije Crnokrak - 2:59:51 - Novi rekord ARK TRON-a u maratonuNa ovogodišnjem Bratislavskom maratonu, održanom u nedelju 1. aprila, ARK Tron su predstavljali Dimitrije Crnokrak i Nikola Kujundžić. Staza maratona je većim...Zvanični sajt kluba