Izveštaj piše: Đerđ Teleki

U Beogradu, četvrti put prvenstvo Srbije u triatlonu na poluironman distanci 1,9km plivanje, 90km bicikliranje i 21km trčanje, ali ovoga puta na novoj lokaciji i sa novom ekipom u organizaciji. Priznajem, isprva sam bio malo skeptičan ali ceo događaj i organizacija su me prijatno iznenadili.

Mesto  zločina se preselilo na ulazni deo na Adu Ciganliju, plivalo se u jezeru, dva kruga oko ~gejzira~,  zatim vožnja bajka na autoputu prema Obrenovcu pa posle okreta nazad ispred sajmišta, preko novog mosta iznad Save i na silasku, širokim bulevarom u Novom Beogradu i tako četri kruga. Trkački deo se odvijao na šetalištu pored Save od ulaza na Adu prema ušću, takođe četri kruga. Mnogo atraktivna i brza staza sa dodatnim šmekom da je biciklistički depo i sama zona izmene izmedju disciplina, bila na gornjem spratu javne garaže parkinga kod ulaza na Adu. To je omogućavalo da bude puno više publike navijača i bodrenja pored staze, što naravno nama takmičarima i te kako znači.

Ekipa iz Subotice, stigla je dan ranije zbog registracije i predaje bicikala što je bilo obavezno.  Start trke je bio u nedelju u 7 sati što je za mene lično koji nisam neki ranojutarnji lik, bilo malo prerano. Ustajanje u pola 5 i stizanje na Adu još po mraku u 6 sati i gledanje izlaska sunca nad Beogradom sa krova garaze iz bajk depoa je poseban doživljaj.  Temperatura vazduha 11C a vode 20C. Uskoro stojimo na obali, svi u neopren odelima, zezamo se, i jedva čekamo da uletimo u vodu iznad koje se sa jutarnjim suncem diže izmaglica, tamo je za skoro 10C toplije nego na obali, brrrr.

Nenad Bogar, Ildiko Fabo, Ivan Pivarčik, Dejan Kakonji i ja, svako sa svojim ličnim ambicijama, pozdravljamo se i sa zvukom trube ulećemo u vodu.  Pa šta da kažem, imao sam već i boljih plivanja ali ipak nije ispalo loše. Dejan, Ivan i ja završavamo skoro istovremeno, malo iza Ildike i puno iza Nenada.  Za mene sledi borba sa biciklističkim dresom koje navlačim na lepljivo mokro telo, pa trčanje u klizavim sprintericama po bajk i do linije gde se moze sesti na zver i početi pedaliranje. Uspevam zadnji od svih nas da se izgnjavim iz depoa. Za mene, sad na suvom počinje trka.  Nema tu puno tajni, hoću svakako da idem najbolje što mogu ali pored toga znam da me čeka borba sa mojim starim , prastarim, rivalima u mojoj kategoriji 50-90godina (nije greška, tako je u raspisu), Dragišom i Namitabom, oni koji malo poznaju triatlonski svet, znaju ko su oni. U ovom trenutku oboje su ispred mene. Sledi jurnjava od 90km ali ipak se osam puta penjemo na Savski most dosta strmo ali spustevi su vratolomno brzi. Ubrzo sustižem Dejana i do kraja idemo otprilike zajedno, ali strogo se pazimo da držimo propisanu razdaljinu od 15 metara, pošto je zabranjeno korišćenje zavetrine.

Nenad, Ildika i Ivan su na svojim najjačim disciplinama i žestoko teraju i koriste sve svoje atribute. Negde pri kraju bajka sustižem Namitabu i prelazim ga, ali znam da je bolji trkač od mene i da je samo pitanje vremena kad će me na trčanju sustići. Moj cilj je Dragiša, sjajan plivač i odličan biciklista, ali na trčanju sam ga do sada uvek uspevao sustići, tome se nadam i sada, ciljam srebro.

Na trčanju se dobro osećam, zahvaljujući tome da sam dobro pogodio balans između onog da brzo voziš bajk, ali da ti ostane snage i za dobro trčanje.  Na okretima pratim i ostale, vidim da Ildika i Ivan idu stabilan tempo oko 5min po km i da se dobro drže, Nenad je malo brži i odlično se bori za ulazak u top 10 a Dejan lagano smireno u svom sigurnom tempu. Namitaba me prestiže a ja pratim lice i položaj tela Dragiše, tek u trećem krugu vidim da počinje ozbiljnije da pati i shvatam da je opet dostižan. Pokušavam ubrzavati,  na okretu kod ciljne kapije navijači glasno bodre, mnogi mi dovikuju po imenu, ima dosta poznatih ljudi i to mi daje malo dodatne snage.  2km pre kraja uhvaćen je Dragiša, ali nastavljam istim tempom dalje sad već u borbi sa satom jer vidim da će biti PB. Ulazak u cilj 5:27:14, srebro i PB.  Pivo, ogromne princes krofne, kafica i masiranje (žensko) što mi sledi u sledećih par minuta. I ostali su veoma zadovoljni, interesantno da smo baš svi napravili svoje najbolje rezultate. Mora se napomenuti da PB u triatlonu jako zavisi od staze i praktično se mogu samo uporedjivati vremena ako se više puta zaredom savlada ista staza. Ali da ne cepidlačim, organizatori su najavili izuzetno brzu konfiguraciju, dali smo svoje maksimume u tom momentu, i postigli smo ta vremena.

Nenad Bogar  4:42:05 generalno 8., u kat 35-39  2. mesto

Ildiko Fabo      5:06:47 generalno 3., i druga u prvenstvu Srbije

Ivan Pivarčik   5:10:49 generalno 28, u kat 35-39 5. mesto

Đerđ Teleki     5:27:14 generalno 41., u kat 50-90 2. mesto

Dejan Kakonji 5:46:02 generalno 60., u kat 45-49 6. Mesto

Sjajna organizacija, vredne nagrade, bogat startni paket, okrepa, trka koja ima budućnost.

Fotografije: Ildiko Fabo, Zlatko Trhulj

 

http://www.tron.org.rs/wp-content/uploads/2017/09/11tri.jpghttp://www.tron.org.rs/wp-content/uploads/2017/09/11tri-150x150.jpgJamanta ŠafranjIzveštaji sa trka Izveštaj piše: Đerđ TelekiU Beogradu, četvrti put prvenstvo Srbije u triatlonu na poluironman distanci 1,9km plivanje, 90km bicikliranje i 21km trčanje, ali ovoga puta na novoj lokaciji i sa novom ekipom u organizaciji. Priznajem, isprva sam bio malo skeptičan ali ceo događaj i organizacija su me prijatno iznenadili.Mesto  zločina...Zvanični sajt kluba