Izveštaj piše Nikola Babić.

Sredinom godine odlučio sam da istrčim svoj prvi maraton. Podgorički mi je delovao kao pun pogodak jer je to datum kada mi se završava prvi deo sezone hrvatskog prvenstva u hokeju . Tako i biva, prijavljujem se i uklapam treninge uz sve ostale obaveze.  Organizovan je besplatan prevoz iz Novog Sada, u petak, što naravno i koristimo kad nam je već ponuđeno. Iz Subotice išla su 3 iskusna maratonca (Pero Stević, Josip Stipić, Radovan Radulović) i moja malenkost. Pored njih, čast mi je bila putovati sa brojnim legendama srpskog maratona. Putovalo se čitavu noć, subota je dan za odmor  (ja sam je skoro celu prespavao).

Budim se u nedelju sasvim odmoran, uzbuđen, željan trčanja, vreme bolje ne može biti.  Spremam opremu koju ću obući na sebe. Ne razmišljajući mnogo, poneo sam od kuće majicu koja mi je udobna (majica sa prošlogodišnje Palićke ultre). Zašto je majica bila ključna biće svima jasno do kraja izveštaja. Iskusni organizatori ne kasne ni minut, cirkus kreće tačno na vreme. Savet svih trkača bio je NE krenuti brzo, sigurno znaju zašto to govore, ali to mi čak i odgovara.

Poslušao sam sve odreda i prvih 8km idem pace 5:30. Svih 8km vrtim u glavi, budem li ovako išao do kraja pa ciljnu kapiju do sutra necu videti ☺. Odlučih se da ubrzam i sve do 20-og držim pace oko 5:20 i osećam se sjajno iako ne idem mnogo brže. Narednih 6km išao sam pace oko 5:11 po svakom km što mi se činilo sasvim ugodno, sve do prvog sela (do tad ih nije bilo, sve same livade). Prvo selo, prva civilizacija sav srećan videh prvog momka koji pruža ruku da baci petaka. Stigoh do njega sa osmehom koji je ubrzo i nestao. Skloni majstor ruku i ruga mi se. Meni smešno, iako sam ja bio žrtva. Ali sam se zapitao šta li me čeka od ostalih kad je prvi ovako sjajno raspoložen.

Sledeća grupa dečurlije srećniji nego ikad što neko uopšte prolazi tuda. Opet sam na vrhuncu sreće. Ali za moje raspoloženje potrudila su se dva momka na koje sam nailazio. Uporno pitaju odakle sam. Oni koji su tuda već trčali rekli su da nista ne govorim tj pravim se lud. Ok to mi ide od ruke. Ali famozna majica je tu da mi da vetar u leđa. Sa prednje strane zastava, a sa zadnje piše Serbia, ma sjajno. Odvezali jezik njih dvojica i spomenuli mi svu familiju i generalno državu iz koje dolazim.

Vidim ja da je vrag odneo šalu a “mutna” sela tek treba da slede. Naravno ispred i iza mene od trkača ni traga ni glasa. Naslućujem neku grupicu iz daleka i odlučim da ih, ne znam kako, stignem jer trčati tuda nije nimalo zabavno. Tu mi je pace otisao ispod 5min/km, šta je tu je mora se. Stigoh do 28-og nekako, kad škola sa desne strane. Wow super, sigurno ima puno dece. I ima, ali sve dečaci oko 14 godina. Posakrivali se po žbunju u dvorištu a najhrabriji izleteo na ulicu i naravno pitanje odakle si. Auh sta reci, mozak tada radi brže nego ikad. Rekoh Polska (njih ako i ne vole, bar ih ne mrze) fora je upalila, svi su ostali sakriveni po žbunju. Pre sela Tuzi, gde džamije ima kao kod nas pekara, sustižem grupicu. Gledajući samo pred svoje noge bezbedno sam i prošao.

Nakon tog sela ostaje oko 8km do cilja, ali sam demotivisan zbog prethodnih avantura. Uključih tempomat na 5:40 i tako stigao sve do cilja.  Želja je bila skromna, ići ispod 4:00. Na ulasku u cilj na semaforu stoji 3:48 oLee. Da li je uticala ta jurnjava za grupom na ukupan rezultat ne znam. Tamo u tim okolnostima to je bio moj maksimum. Nakon dodela krećemo kući i svako priča svoje doživljaje.

PS bila je ovo škola za mene, da dobro razmislim koju ću majicu gde obući.

Kako to i biva, kalendar maratona u 2018. već uveliko listam ☺

 

http://www.tron.org.rs/wp-content/uploads/2017/10/image1.jpeghttp://www.tron.org.rs/wp-content/uploads/2017/10/image1-150x150.jpegJamanta ŠafranjPriče naših trkača Izveštaj piše Nikola Babić.Sredinom godine odlučio sam da istrčim svoj prvi maraton. Podgorički mi je delovao kao pun pogodak jer je to datum kada mi se završava prvi deo sezone hrvatskog prvenstva u hokeju . Tako i biva, prijavljujem se i uklapam treninge uz sve ostale obaveze.  Organizovan je besplatan...Zvanični sajt kluba