Na 4. Borvidek Felmaratonu u Seksardu, koji je održan 11.maja 2013. godine učestvovalo je više od hiljadu trkača. Dimitrije Crnokrak je istrčao sjanu trku i zauzeo je 11. mesto u generalnom plasmanu, odnosno 3.mesto u kategoriji M30.

Posebna zanimljivost ove trke da su pripadnice lepšeg pola činile čak 35% učesnika, i da je duž cele staze, a posebno na uzbrdicama bilo izuzetno puno publike i navijača koji su pružali podršku takmičarima na stazi. Vreme je bilo povoljno za trčanje, suvo, pretežno obljačno sa 21°C. Start trke je bio zakazan za  14 časova. Glavna trka  se zvala “polumaraton” ali je dužina staze bila 23,35 km, a oni manje spremni mogli su da savladaju ovu stazu u dvočlanim ili tročlanim štafetama ili da se oprobaju u trkama na 6,22 km ili 17,13 km. Organizacija je bila vrlo dobra sa velikim brojem volontera koji su  predstavili svoj grad u najlepšem svetlu. Zaštitni znak Seksarda jesu grožđe i vino, pa je i cela trka bila u tom znaku.

Naš klub u Mađarskoj je  predstavljala štafeta ARK TRON-a u sastavu Dimitrije Crnokrak, Aleksandar Malagurski i Ćirić Dragan(SU), a Crnokrak Dimitrije je završio trku u pojedinačnoj konkurenciji na sjanom 11.mestu. Pošto su postojale i starosne kategorije Dimitrije je među svojim vršnjacima trku završio na 3.mestu!!! Pored tri naša trkača na  4. Borvidek Felmaratonu, Srbija je imala još nekoliko predstavnika, ato su bili trkači iz Bačke Topole. Odličan plasma zabeleželi je I štafeta TRON-a, ali je za 48 sekundi izmaklo 3.mesto, koje su naši trkači osvajali u predhodne dve godine. Evo zvaničnih rezultata naših trkača:

Dimitrije Crnokrak   1:43:44   11. mesto generalno (3. mesto u kategoriji 31 – 40 god.)

ARK TRON Palić   1:57:54   4. mesto od 50 štafeta

 

Dimitrije nam prenosi svoje utiske:

Deonice štafete nisu bile ravnomerno raspoređene. Ja sam morao trčati prvu (6,2 km), jer sam nastavljao dalje do cilja, a Šanji i Ćiri su ostale druge dve (5,4 i 11,7 km). Ćiri smo dodelili ovu najdužu i najtežu deonicu. Treba reći da je mesto prve izmene bilo u samom centru, na mestu starta/ cilja, a druga izmena je bila skoro izvan grada, udaljena oko pola sata hoda. Pošto nije bilo organizovanog prevoza do mesta izmene je trebalo doći peške.    

Svi smo sa nestrpljenjem očekivali odbrojavanje do starta. Posle nekoliko trka u Mađarskoj neka lica su mi već bila poznata. Krenuo sam lagano jer sam znao da me čekaju četiri brda, svako sa  oko 150 metara visinske razlike. Prvo od tih brda je bilo nešto niže, bio sam još odmoran, ljudi uz stazu su pružali podršku, tako da je taj deo protekao glatko. Na jednom mestu pored staze su služili crno vino kao okrepu. Neki su se trkači možda tu duže zadržali ali većina se zadovoljila samo opojnim mirisom vina i odjurila dalje.

Imao sam dobro prolazno vreme na mestu prve izmene gde je Šanjo spremno čekao da preuzme štafetu. Neko vreme smo trčali zajedno. Ovaj deo staze je potpuno ravan pa sam ponesen atmosferom dodatno ubrzao. Ali već na osmom kilometru staza vodi u brda. Usponi su trajali i po dva kilometra. Mi iz ravnice nismo navikli trčati uz brdo i to nam jako teško pada. To je bilo očigledno, jer su me konkurenti prestizali na uzbrdicama. Bilo je delova staze gde sam se odlučivao za brzo hodanje kako bih sačuvao snagu.

Na nizbrdicama je bilo mnogo lakše. Međutim, bilo je tako oštrih nizbrdica da su mi se tabani grejali od silnog kočenja. Prošao sam pored mesta druge izmene gde je Ćira očekivao da preuzme štafetu od Šanje. I ostali su čekali svoje štafeta u veselom raspoloženju uz zvuke mađarske narodne muzike. Prešao sam tek pola staze i čekala su me dva najveća brda. Nastavio sam uhodanom taktikom – sporo uz brdo, brzo nizbrdo, tako da uloženi napor u oba slučaja bude podjednak. Staza je vodila lepim predelom sa mnogo vinograda. Na pojedinim brdima ceo grad se video kao na dlanu. A da bi staza bila još atraktivnija, na jednom mestu smo trčali kroz vinski podrum. Takvo nešto se ne može doživeti baš često.

Opšti utisak sa trke je fantastičan. Zadovoljan sam postignutim uspehom, kako pojedinačno, tako i u štafeti. Svi smo bili prezadovoljni. Teška staza je bila samo još veći izazov. Niko se nije predavao do samoga kraja. Posle trke smo sumirali utiske uz žiroš kenjer. Ništa slađe od hleba sa mašću i alevom paprikom posle ovakvog napora. Pre polaska kući imao sam čast da se popnem na postolje jer sam u kategoriji zauzeo treće mesto. To je za mene veliki uspeh, kao i za klub koji se sa još jednog velikog takmičenja vraća sa dobrim rezultatom.

AdministratorIzveštaji sa trkaNa 4. Borvidek Felmaratonu u Seksardu, koji je održan 11.maja 2013. godine učestvovalo je više od hiljadu trkača. Dimitrije Crnokrak je istrčao sjanu trku i zauzeo je 11. mesto u generalnom plasmanu, odnosno 3.mesto u kategoriji M30.Posebna zanimljivost ove trke da su pripadnice lepšeg pola činile čak 35% učesnika,...Zvanični sajt kluba