МАРАТОН, ИЗВЕШТАЈ 11.11.2018.
Извештaj пишe Нeнaд Гpкoвић.
Желео сам да поделим своје утиске са истрчаног маратона. Мало касним са тиме али због првог истрчаног маратона добио сам протекцију. ☺️
План и жеља су постојали да истрчим маратон већ дуже време. Поготово због одустајања прошле године у Будимпешти. Било је планова и жеља али су сви отпали, прво Будимпешта па и Љубљана, из породичних разлога . Али онда се појавила нада да ћу ипак отићи на маратон ове године, Плави круг на Ади. И после кратког размишљања уплатио сам стартнину.
А сада о самој трци. Кренули смо рано ујутру и стигли по плану на Аду. Преузели стартне пакете и кренули да се спремимо за старт. Мени је већ било напето у глави али осећао сам се спремним.
План ми је био да идем 5,35 темпо, као што сам радио и на тренинзима. Међутим адреналин, сама трка и сви они људи око мене су ме потерали брже. Нисам желео да прођем као у Будимпешти па сам после 2км рекао Јаманти да она настави и да ћу да успорим, да чувам снагу. Стиже ме и искусни Перо Стевић и једно време идемо заједно. Говори ми да не јурим, има још пуно да се трчи. Покушавам да успорим на жељени темпо али маса ме вуче, навијачи, лепо време и не иде. У трећем кругу успевам да стигнем Јаманту која је намерно успорила и заједно газимо. Почиње да нам недостаје окрепа, конкретно кока кола. И само о њој причамо. 😀😀
Пред крај четвртог круга изненађење и одушевљење, на окрепи нас чека… Кока кола. Наставак иде много лакше, добијамо преко потребну енергију. Увелико одбројавамо километре. Како се трка приближава крају, како се губи снага, све више ми сметају шетачи који не хају за молбе организатора да нам ослободе део стазе. Половином петог круга полако посустајем а Јаманта сигурно и искусно напредује ка циљу. Ух, остало је још 4км и никако да прођу, па још 2км, па 1км. Сада сам већ уморан али сигуран да ћу успети да истрчим маратон и то испод 4h. Срећан сам и задовољан.
У циљу ме остали чекају насмејани. Појма немам како изгледам али не сумњам да сам као зомби. Некако се довлачим до кола, која ми се чини да су много даље него што смо их оставили. Пресвлачимо се и крећемо на ручак. Препуштам ручак осталима пошто не једем после трка. Тешко ми је и да седим и одлучујем да кренем. Свраћам у купатило да се умијем и видим неког бледог лика, испијеног. Познат ми је али никако да се сетим одакле. 😂😂
Све у свему презадовољан сам истрчаним маратоном, временом. Ова трка ће ми остати сигурно у сећању. Већ планирам следећи маратон и надам се да ће бити успешан.
Leave a Reply