Na 1.Somborskom triatlonu održanom 24.jula 2011. godine nastupilo je i 5 trkača ARK TRON-a. Iako je trčanje primarni sport našeg kluba, učešćem na triatlonu napravljen je mali iskorak prema plivanju i biciklizmu.

Izazov, avantura ili želja za nadmetanjem? Šta može biti motiv da bi ste se prijavili na takmičenje u triatlonu? Prvo i osnovno, morate da znate da plivate, predpostavka je da biciklu znate da vozite, a za trčanje je lako. Ili možda i nije lako nakon 750 metara plivanja i 20km vožnje bicikla.

– prošle godine prvi put sam učestvovao na sprint triatlonu u Malom Staparu (750m plivanja, 20km bicikla i 5km trčanje) i toliko mi se dopalo da sam već nakon te trke odlučio da ću od sada učetvovati na svim triatlonima koji se organizuju u bližoj okolini. Triatlon je sport u kome vam je celo telo u pokretu, svi mišići rade, u svim disciplinama određenu grupu mišića naprežete do krajnjih granica i nakon trke se osećam veoma zadovoljno i ispunjeno. Teško je opisati taj dobar osećajnakon trke, jednostavno sam zadovoljan sa sobom, posebno ako uspem da ispunim realan cilj-rezultat koji obično uvek postavim sebi pred neko takmičenje. Vrlo je bitno da taj cilj zaista bude realan i ostvariv. Određene deonice plivanja, vožnje bicikla ili trčanja već sam izmerio pre takmičenja, a na samom triatlonu sve tri celine spojio u jednu – priča u jednom dahu Sebastian Ludaić

Neke trkače TRON-a zainteresovala je ova priča, pa su već prvim sunčanim zracima ranog proleća počele pripreme za ovogodišnje triatlone (Sombor, 24.jul i Mali Stapar 30.jul). Na žalost triatlon, kao i samo trčanje u Srbiji ima vrlo malo zaljubljenika, odnosno rekreativnih učesnika, takmičari su pretežno aktivni sportisti, poluprofesionalci. Ako previše pažnje obraćate na njih i na veliku razliku u vremenu prolaska kroz cilj, samo učešće na triatlonu može preći u patnju i agoniju. Od samog starta morate obraćati pažnju samo na sebe i svoj tempo plivanja, vožnje bicikla i trčanja i težiti da svoju trku takmičite, a ne da se opterećujete razlikom koja raste posle svake discipline.

Prva i osnovna razlika već se ogleda na samom startu: dok rekreativci na sebi imaju obično kupaće gaće, aktivni sportisti pretežno oblače triatlon kombinezone u kojima kasnije voze biciklu i trče, znači vrlo malo vremena gube u tranziciji na presvlačenje, u prelasku iz plivanja na biciklu i sa bicikle na trčanje.

Druga velika razlika je kvalitet bicikla, tanke gume, sprint trkačke bicikle od nekoliko stotina pa i hiljada evra je obavezna oprema za takmičara koji teži nekom ozbiljnijem rezultatu. Za nas rekreativce montbajke sa gumama od 1.5 su sasvim dovoljne. Sigurno da bi dobili koji sekund-minut sa boljom biciklom, ali smo na kraju trke i ovako zadovoljni.

Treća i najveća razlika je sigurno i sam trening, kod plivanja je vrlo bitan stil, brzina, zamah, kod bicikla kilometraže vožene u pripremnom periodu, a kod trčanja, to već i mi pomalo znamo. Sve u svemu priprema za neki ozbiljniji rezultat zahteva puno vremena, dosta para za opremu i naravno mladost, što je kod mnogih članova TRON-a već teško ostvarivo.

Najiskusniji triatlonac u našem klubu je Vero Janoš, koji je u svojoj sportskoj karijeri učestvovao na nekoliko Ironman triatlona (3.8km plivanje, 180km bicikla i trčanje maratona 42km), čak ima i rezultat ispod 12 sati što se smatra vrlo ozbiljnim. Višegodišnje pauziranje od triatlona i posvećivanje samo trčanju, kao i krštenica koja je počela da žuti, učinili su svoje, Janošu je za dlaku umaklu 3.mesto u veteranskoj kategoriji. Za utehu mu je ostala pobeda u našoj klubskoj konkureciji.

Svojim prvim učešćem na triatlonu Teleki Đerđ je više nego zadovoljan. Njegova zabrinutost zbog lošijeg plivačkog ostvarenja bila je opravdana, ali je kasnije na bicikli i na trčanju strpljivo i istrajno popravljao svoje vreme i na kraju u klubskom poretku ušao iza Janoša. Kako sam kaže očekivao je vreme oko 1:30:00, a uspeo je više od 7 minuta biti brži.

Sebastian Ludaić je imao cilj da popravi razultat svog prvo triatlona 1:25:22. Uz neke manje korekcije kod presvlačenja i malo boljeg trčanja, u trenutku prolaska kroz cilj sat je pokazivao vreme boje za više od jende minute.

Malagurski Adrijan je bukvalno se bez nekih većih priprema upustio u avanturu triatlona. Iako je imao mogućnost da se prijavu u Kids triatlon (200m plivanja, 4km bicikla i 800m trčanja) on se ipak odlučio za veliki, odnosno sprint triatlon. Na kraju za prvo učešće solidnih 1:29:29, ali će Adrian zbog svojih godina (15) još sigurno imati mnogo prilika za popravni.

Stariji Malagurski, Aleksandar, imao je, kako je u šali govorio, realan i jedini cilj da završi triatlon živ. Sa zadovoljstvom javljamo da je uspeo u tome, čak nije bio ni poslednji jer je još 3 trkača bilo na stazi u trenutku kada je prošao kroz cilj. Samim tim njegov rezultat 1:40:21 još više dobija na značaju.

Evo i kopletnog klubskog poretka:

1.Vero Janoš 1:20:52

2.Teleki Đerđ 1:22:58

3.Ludaić Sebastian 1:24:08

4.Malagurski Adrian 1:29:29

5.Malagurski Aleksandar 1:40:21

Na kraju da kažemo da je na 1.Somborskom triatlonu učestvovalo ukupno 24 takmičara (znači preko 20% učesnika iz ARK TRON-a). Vreme je bilo idealno za ovo doba godine, izostale su velike vrućine, 20-22 stepena, vetar slab 1m/s, i pretežno je bilo oblačno bez kiše. Temperatura vode je bila 24 stepena. Već u subotu, 30.jula 2011.godine čeka nas novo iskušenje, sprint triatlon u Malom Staparu.

Kompletne rezultate, kao i rezultate po segmentima (plivanje, bicikla, trčanje) možete pogledati na starnici somborskog triatlon kluba Sprint

Naše slike možete pogledati u galeriji 1.Somborski sprint Triatlon, a sve slike sa takmičenja na picasa web-u Somborskog martona

AdministratorIzveštaji sa trkaNa 1.Somborskom triatlonu održanom 24.jula 2011. godine nastupilo je i 5 trkača ARK TRON-a. Iako je trčanje primarni sport našeg kluba, učešćem na triatlonu napravljen je mali iskorak prema plivanju i biciklizmu. Izazov, avantura ili želja za nadmetanjem? Šta može biti motiv da bi ste se prijavili na takmičenje u...