100. Međunarodni maraton mira Košice

Jesen, oktobar moj omiljeni mesec u godini kad se održavaju atletske trke na kojima rado učestvujem. Planirani godišnji odmor je bio usklađen sa trkama i očekivanja su bila ispunjena u Košicama na 100. Međunarodnom maratonu mira 01.10.2023. Kao u nekoj pesmi koju znam, uputili smo se prema Košicama u Slovačkoj, u duplo većem broju nego prošle godine, verovatno zato što smo na našim treninzima veličali najstariju trku u Evropi. Ja sam dodatno učio neke reči čak i pesmu ” Tancuj ” mada nam je taj jezik blizak a i nije bilo potrebe jer je bilo puno stranih trkača i jezik sporazumevanja nam je bio “osmeh “.

Nakon spavanja u istom APARTMAN 111 kao i prošle godine i fotografisanja dotrčali smo do starta u centru grada. Prvo su startovali maratonci u 9.00 a posle polumaratonci nakon sat i po vremena. Spektakl, zar da prođe bez mene, tražim pejsmejkera na dva sata isto kao prošle godine jer verujem da će me dovesti na očekivani rezultat ispod dva sata. Znam ja sve ali moja strast prema trčanju mi ne dozvoljava disciplinovano držanje ritma na 5.40 po km. Trčim i jedva čekam da vidim nekog od naših ali u moru trkača ne vidim ali ipak vidim Grkovića i Balaća i u cilju na dogovorenom mestu kod nekog spomenika nalazim se sa Nemanjom, Duletom i Martinom da se slikamo. Martina mi kaže da je trčala polumaraton 01 : 43 i da je zadovoljna i ne samo ona već svi Mi smo ostvarili očekivane rezultate kao na primer: Ilija, Vučić i Blagoje. Dobili smo istorijsku medalju i zadovoljno upoznali grad sa velikom istorijom, posebno bih istakao jedan spomenik u centru grada na kom su upisana imena pobednika maratona svih ovih trka čak i ime ABEBE BIKILE iz 1961. godine. Kakvo zadovoljstvo, često mi se sve ovo dešavalo ali sad je ovo istorija u mom životu jer me je pejsmejker pitao…odakle si ti a ja sam rekao iz Subotice, on kaže “znam “. Zahvalan sam svima, jer moj cilj je bio ulazak u cilj uz neke poznate melodije! Uspeo sam i dobio sam medalju koju ću uraditi za uspomenu. To je to, idemo kući nakon zadovoljstva na putu preko Mađarske. Zahvaljujem se svima, nikad neću zaboraviti!