Ultramaratonska trka u dužini od 212 kilometara oko jezera Balaton u Mađarskoj „6.Ultrabalaton“ održana je 29.-30.juna 2012. Pored ekipnog učešća TRON-a, prvi put se desilo da dva trkača nastupe i u pojedinačnoj konkurenciji. Na startu trke naš klub, grad i zemlju predstvaljali su Vojnić Zelić Igor i Janković Atila.

Iz godine u godinu Ultrabalaton privlači sve više trkača. To se prvenstveno odnosi na ekipno učešće, gde se u dvo, peto i desetočlanim ekipama staza od 212 kilometara ravnomerno podeli među trkačima. U pojedinačnoj konkurenciji situacija je malo drugačija. I tu se svake godine beleži blagi porast trkača, ali je ipak puno manje onih hrabrih, odvažnih i utreniranih trkača koji se prihvataju izazova da sami istrče jedan krug oko Balatona. Nakon što su prošle godine učestvovali u štafeti, dva trkača TRON-a, Igor Vojnić Zelić i Atila Janković, odlučili su da se ove godine oprobaju u pojedinačnoj konkurenciji. Takva odluka se ne donosi od danas do sutra, pa su shodno tome njih dvojica sa pripremama počeli još prošle godine nakon završetka 5.Ultrabalatona. Godinu dana planskih treninga, postepeno povećanje kilometraže, nekoliko pari pocepanih patika, desetine litara prolivenog znoja, nekoliko kraćih ultramaratonskih trka na 6 i 12 časova, najavljivali su da bi pored činjenice što će biti PRVI trkači iz Srbije koji su ikada startovali na Ultrabalatonu, mogli odmah postati i prva dvojica trkača iz naše zemlje koji mogu da se pohvale da su i završili ovu izuzetno tešku trku,  a sebi za cilj su postavili da to bude u limitu trke, što će reći za manje od 32 časova!!! Prijavu su izvršili još početkom januara meseca, jer u inostranstvu organizatori trka, zbog velike masovnosti, daju povlastice prilikom ranije uplate kotizacije. Primera radi, za trkače koji su se među prvima prijavili, kao Atila i Igor, kotizacija je bila oko 50 evra, dok je mesec dana pred start kotizacija dostigla visinu od preko 100 evra. Ono što trkači ne mogu da predvide kada se unapred prijavljuju za pojedine trke su vremenske prilike, odnosno neprilike. Niko u januaru nije mogao da predpostavi da će 29. i 30 . juna 2012. godine na Balatonu vladati prava tropska vrelina sa temperaturama od 37-38C u hladu!!! A recimo samo 5 dana ranije, 25. juna, ceo dan je padala kiša i temperatura nije prelazila 20C stepeni. Nažalost vreme je velika lutrija, i sada nakon trke sa sigurnošću možemo da tvrdimo da je bilo svežije 10-15C stepeni, sigurni bi smo imali dva trkača sa istrčanih 212 kilometara i to sa vrlo dobrim vremenima. Ovako, zbog nenormalnih vrućina, kada ljudi beže i sa plaže u klimatizovane prostorije, razvoj događaja na stazi ultarmaratona je bio vrlo dramatičan, pa čak i kritičan. Od preko 200 prijavljeni trkača neki su odustali još pre samog starta, Nakon starta 166 trkača u pojedinačnoj konkurenciji, već nakon 60 kilometara još 50 trkača je odustalo od daljeg učešća. Pošto je start bio u 6:00 časova, a većina trkača koji su ostali u trci 60-ti kilometar je prošla do 12-13 časova, bilo je jasno da će u popodnevnoj vrelini doći do još većeg odustajanja sa trke. Igor i Atila su se držali zajedno i uspeli su stići do 92 kilometra i mesta Balatonmaria fürdö 2., gde su se suočili sa još jednim velikim problemom. Ostalo im je tačno 2 sata da stignu do Balatonboglara, koji se nalazi na 112-tom kilometru kako ne bi probili limit kontrolne tačke, nakon čega bi ih sudije isključile iz daljeg takmičenja. Nakon pretrčanih 92 kilometara, oni su po vrelom i usijanom asfaltu morali da istrče bukvalno jedan polumaraton za 2 sata. Oni koji su bar jednom istrčali polumaraton znaju šta to znači!!! I uspeli su obojica, stigli su u Balatonboglar, overili su svoje čipove i mogli su da predahnu malo, odnosno odmah nastave dalje malo sporijim tempom. Međutim postavljalo se pitanje koliko su na ovoj deonici iscrpeli sebe i svoj organizam i kako će se kanije ovaj jači tempo odraziti na njihovo kompletno psiho-fizičko stanje. Pao je mrak, pala je i temperatura sa 38C na čak 30C stepeni, pa možda i stepen-dva ispod toga, bilo je za nijansu lakše trčati, odnosno pomalo i šetati, jer je snage bilo sve manje i manje. Prva velika kriza uhvatila je Janković Atilu u mestu Santod, nakon 136,4 kilometara. Seo je na kratko i u glavi mu se javila misao da treba da odustane. Ne želeći da time remeti Vojnić Zelić Igora, jasno mu je rekao da će on malo stati, ali da Igor nastavi dalje sa Silađi Boćanom, koji ih je sve vreme pratio na biciklu. Telefonom je pozvao svoju suprugu Lolitu koja ih je pratila kolima da se vrati po njega, jer je ona već prošla tu kontrolnu tačku i očekivala ih je na sledećem mestu za osveženje. Međutim, jak sportski duh je ipak isplivao na površinu i Atila ponovo ustaje i kreće dalje u velikoj želji da ipak pokuša da se domogne cilja i Tihanja na 212-tom kilometru. Dok se Lolita vratila kolima u Santod Atila više nije bio tamo. Čuli su se telefonom i on joj je saopštio da će ipak da se bori dalje. Igor je već za to vreme otišao napred nekih 5-6 kilometara  sa vrlo realnim izgledima da se za manje od 32 sata dokopa cilja trke. Dodatni problemi u vidu grčeva u stomaku i slabosti mučili su Atilu. Pokušao je baš sve što je bilo u njegovoj moći. Žuljevi su se stvarali na nozi, ali su isto tako i pucali, ili bi ih sam Atila bušio na kontrolnim tačkama. I tako sve do mesta Balatonliga na 162,5 kilometara od starta i nekih 26 sati provedenih na vrelom, tropskom suncu. Kada misli postanu crne, kada nestane i poslednji atom snage, kada se izgubi i poslednja nada, Atila je doneo jedinu moguću i realnu odluku u tom trenutku da odustane!!! Prema tempu kojim je išao u poslednjih 2-3 sata bilo je jasno da neće stići do Tihanja za 32 sata, a bilo je logičnije odustati na 162,5 kilometara, nego se patiti još 20-30 kilometara. Ostala je žal, ne za neistrčanom trkom 6.Ultrabalaton, već za nebrojene sate uloženog rada, truda i energije u ogromne treninge koji nisu dali rezultat isključivo zbog tropske vreline. U prvim trenucima nakon odustajanja Atila je bio vidno razočaran i tužan, ali smo takvih trkača videli mnogo puta do sada. Bio je ubeđen da nikad više neće startovati na ovakvom ultramaratonu, da nije trebao da se izlaže ovolikom naporu po nenormalnim vremenskim uslovima. Naravno svi mi koji smo bili oko njega u tom trenutku mogli smo trezvenije da rezonujemo i da shvatimo da je izuzetno veliki rezultat ostvario. Nije se predao dokle god je imao šanse da stigne do cilja u vremenskom limitu, trpeo je umor, bol i vrućinu do onih granica do kojih je  samo mali broj ljudi spremno da ide. I sigurni smo da će nakon nekoliko prospavanih noći ponovo pogledati u trkački kalendar, potržiti neku novu trku i postaviti sebi neki novi cilj.

Dok je trajala drama oko Atilinog odustajanja, Igor je laganim koracima nastavio prema cilju. Vrlo je realno izgledalo da će uspeti u njihovom zajedničkom cilju. U tom pohodu ostao je sam na stazi, ali sa ogromnom podrškom pored staze, od Atile, Boćka i Lolite, a kasnije i od sedmočlane ekipe TRON-a, koja je trčala dvodnevnu trku i stigla je Igora nešto malo pre mesta Kaptalanfüred na 188,9-tom kilometru od starta. Inot Klemečić je bio na stazi, i kada je stigao na mesto izmene rekao je da je pre 10-tak minuta zaobišao Igora i da se približava. Pošto je ekipa TRON-a do kraja imal svega još 3 izmene, Dimitrije Crnokrak koji više nije trebao trčati, odlučio je da do kraja ide zajedno sa Igorom kako bi mu pomogao ako bilo kako bude mogao. Na 23 kilometara pre cilja bilo je jasno da Igor ima sasvim realne izglede da završi trku za manje od 32 sata, ali je bilo jasno da ne može to da uradi samo sa hodnajem, već ipak mora trčati. Koliko je to lako ili teško nakon 28 sati provedenih na stazi, to samo malo ljudi može da nam kaže. Ekipa TRON-a otrčala je dalje, o njihovom rezultatu ćemo malo kasnije, a Igor je uskoro stigao do tačke koja označava 188,9 kilometara. Bio je vidno raspoložen, samouveren, ubeđen u svoj uspeh i što je najbitnije, bez vidnih znakova iscrpljenosti ili slomljenosti. Naravno, umor se odlsikavao u svakom  njegovom pokretu i  mimiki lica, ali je cilj bio suviše blizu da bi sada dozvolio da ga bilo šta omete u ostvaranju krajnjeg cilja. Nekoliko zalogaja lake hrane, malo vode i energetskog napitka, malo hladne vode na glavu i bio je spreman da krene dalje. Sa njim je bio Dimitrije, koji nam je kasnije ispričao, da je Igor čak 70-75% preostale staze trčao i daje vrlo malo hodanja bilo u tih zadnjih 23 kilometara. Vazduh se ponovo usijavao, podne je već prošlo, limit trke je bio u 14h. Negde oko 13:10 članovi ekipe TRON-a koji su već završili svoju trku, krenuli su kolima u susret Igoru. Morao je već biti negde blizu. Upravo tako, samo dva kilometara od cilja naišli su na njega i Dimitrija. Tu, nekih 2-3 kilometara pred ciljem je dugačka uzbrdica, nakon koje sledi poslednji kilometar gde staza celim delim ide nizbrdo. Igor je hodao, ali mirno i staloženo jer je bilo sasvim dovoljno vremena da dođe do cilja. Svi trkači TRON-a seli su u kola i ostavili ga samog da uživa u svom poslednjem kilometru staze dugačke 212 kilometara i naravno da ga spremno dočekaju u cilju, sa fotoaparatima. Trenutak koji će ostati upamćen u istoriji ultramaratonskog trčanja u Srbiji je 01.jul 2012. godine, 13:26 časova, jer je upravo u tom trenutku kroz cilj 6.Ultrabalatona prošao Vojnić Zelić Igor, prvi trkač iz Srbije kome je to uspelo!!! Njegov zvaničan rezultat 31:26:20!!! Na kraju još da kažemo da je trku u limitu od 32 sata završilo svega 34 trkača, a Igor je zauzeo 27.mesto. Pobednici su bili Dr. Lubics Szilvia 22:10:58 u ženskoj konkurenciji i Bogár János 23:02:22 među muškarcima.

Već petu godinu zaredom TRON učestvuje u ekipnoj konkurenciji na Ultrabalatonu. Ove godine doneta je odluka da se ekipa prijavi za dvodnevnu trku (za razliku od prošle godine kada je ekipa trčala u non-stop konkurenciji). To je značilo da prvi dan, u subotu 30.juna, treba u što kraćem vremenu dotrčati do Santoda koji je na 136,4km. Tu se trka prekida, odlazi se na odmor i spavanje, a u nedelju ujutro u 6:00 časova nastavlja se sa istog mesta preostalih 76 kilometara do Tihanja. Ekipa TRON-a ove godine je bila međunarodna ekipa, jer je pored 6 trkača iz Subotice u ekipi nastupio i takmičar iz Slovenije Inot Klemenčić. Subotičani su bili: Dragan Ćirić, Mirko Dubovečak, Bogdan Trbojević, Sebastian Ludaić, Dimitrije Crnokrak i Tamaš Teleki. Cilj koji je ekipa postavila pre trke je bila da se 212 kilometara istrči za manje od 17 sati. Međutim, ubrzo je postalo jasno da će to teško biti ostvarljivo zbog velikih vrućina. Bilo je suludo juriti od početka jer niko nije mogao predpostaviti koliko će snage ostati u trkačima za kraj prvog i ceo drugi dan, odnosno koliko će tropska temperatura da iscrpi trkače. Na deonicama do 4-5 kilometara, svi trkači su držali dosta dobar tempo, ali je tempo jako padao na onim dužim delovima staze, deonicama od 7-8, pa čak i 10 kilometara. U ekipnom trčanju osim dobrog trčanja bitno je i dobro snalaženje, jer dok je jedan trkač na stazi, kompletna ekipa sa dva auta ide na sledeću tačku za izmenu. Često se staza kojim trče trkači razilazila od puta kojim mogu da prođu kola, pa su GPRS uređaji ovde bili od velike pomoći. U svoj toj jurnjavi desila se samo jedna geška, odnosno jedan auto nije stigao na vreme na mesto gde je Sebastiana Ludaića trebao da zameni Dimitrije Crnokrak. Pošto je proizvoljna stvar ekipe da odredi ko će koju deonicu trčati, u tom momentu to nije bio veliki problem jer je umesto Dimitrija uskočio Inot. Problem je nastao malo kasnije jer je Inotu ovako dopala deonica od 4,5 kilometara, a odmah za njim Dimitrije je preuzeo njegovu deonicu od 11,2 kilometara, što se pokazalo kao greška, jer Dimitrije zbog male pauze usled povrede nije bio spreman da drži toliko jak tempo na 11 kilometara koliko bi mogao Inot da istrči. Tu je ekipa izgubila možda i celih 10 minuta, što na kraju ipak nije dovelo do nekih bitnijih promena u konačnom plasmanu. Na cilju prvog dana u Santodu, nakon 136,4 kilometara, ekipa TRON-a saznala je sjanu vest. Da je vodeća među 10-to članim ekipama u dvodnevnoj konkurenciji i daje ta prednost u Kesthelju, nakon pretrčanih 71 kilometar iznosila nekih 30-tak minuta u odnosu na drugoplasiranu ekipu Nike Futoklub. Na startu drugog dana u Santodu TRON-ovci su saznali da je razlika pala na 21 minut. To je trebalo sačuvati na dužini od 76 kilometara. Tempo prvog dana je bio preko 5 min/km, što je značilo da će krajnji rezultat biti preko 17 sati. Od samog starta drugog dana napravljena je taktika da se oštro krene u jutarnjim časovima dok je svežije. Prvi je trčao Dimitrije deonicu od 2,9km vrlo oštro, ispod 4min/km. Drugu deonicu od 4,8km trčao je Sebastian Ludaić u tempu 4:33min/km, dok je u trećoj deonici od 8,1km Inot uspeo da trči po 4:35min/km. Nakon te tri deonice prednost TRON-a nad drugoplasiranom ekipom je još malo porasla i gotovo je bilo sigurno da prvo mesto nije ugroženo. Međutim zbog vrlo sličnih dresova dva trkača, u mestu Balatonakaraća, došlo je do zabune i ekipa TRON-a je pomislila da je trkač Nike-a uspeo da dostigne prednost na deonici koju je za TRON trčao Bogdan Trbojević. Nastala je mala panika i brže bolje je odlučeno da odmah posle Mirka Dubovečaka, koji je trčao 7 km, umesto Tamaša Telekija deonicu od 3,2km trči Dimitrije Crnokrak, posle koga je doalzio Inot Klemenčić sa 11,2km. Kada je Inot zamenio Dimitrija ekipa je još 10-tak minuta ostala na mestu te izmene da izmeri prednost nad drugoplasiranom ekipom, ali u tih 10 minuta trkača druge ekipe nije bilo. Ustanovljeno je da je došlo do greške u prepoznavanju trkača i da ustvari prednost TRON-a ni u jednom trenutku nije bila ugrožena. Do kraja trke vrlo ravnomerno, ujednačeno i sigurno trčali su Dimtrije, Bogdan, Sebastian i Mirko, pa je TRON završio 6.Ultrabalaton sa rezultatom 17:23:19. Prvo mesto među 10 ekipa koje broje od 6-10 članova, a 5.mesto u generalnom plasmanu svih dvodnevnih ekipa kojih je bilo oko 30.

Kopletni rezultati, kao i vrlo detaljni rezultati sa prolaznim vremenima nalaze se na sajtu organizatora www.ultrabalaton.hu ili ovde.

Fotoalbum sa 6.Ultrabalatona možete pogledati ovde.

Inot Klemenčić pripremio nam je odličan video Ultrabalaton 2012

AdministratorIzveštaji sa trkaUltramaratonska trka u dužini od 212 kilometara oko jezera Balaton u Mađarskoj „6.Ultrabalaton“ održana je 29.-30.juna 2012. Pored ekipnog učešća TRON-a, prvi put se desilo da dva trkača nastupe i u pojedinačnoj konkurenciji. Na startu trke naš klub, grad i zemlju predstvaljali su Vojnić Zelić Igor i Janković Atila. Iz...