Dva maratona i jedan ultramaraton…

Naš član Ćirić Dragan iz Novog Sada z svega 28 dana istrčao je dva maratona i jedan ultramaraton. Njego ve ustiske sa tih trka prenosimo u celosti:

ZA 28 DANA – DVA MARATONA I JEDAN ULTRAMARATON

Za samo 28 dana (23. juni – 21. juli) istrčao sam dva (noćna) maratona i Ultramaraton na Olimpu, u Grčkoj, dužine 100 km, sa 7000m uspona!

Broj maratona u Srbiji još uvek je veoma mali, pa se domaći maraton, pa još u svom gradu ne propušta, a 3. Noćni maraton u Novom Sadu, održan 23. juna, u organizaciji ARK ”Fruška gora”, bio je pravi festival trčanja. Prelepi Dunavski kej sa tri odvojene staze (pešačka, biciklistička i atletska-tartan staza), Dunav, mostovi i Petrovaradinska tvrđava bili su izvanredan ambijet za nekoliko stotina učesnika maratonske, polumaratonske i ostalih pratećih trka. Topla letnja noć izmamila je na obalu Dunava veliki broj Novosađana koji su, šetajući se tokom noći, bili i publika i navijači učesnicima maratona. Uz čestitke ARK ”Fruška gora” na odličnoj organizaciji maratona, ovom prilikom zahvaljujem i članovima Planinarskog društva ”Železničar” iz Novog Sada (moj drugi klub) koji su se u velikom broju odazvali pozivu organizatora da kao volonteri pomognu organizaciju maratona.

Rezultat 3:25:40, kojim sam osvojio 8. mesto u generalnom plasmanu i 2. mesto među novosadskim maratoncima, nije ni blizu ličnog rekorda, jer sam namerno ”kočio”, čuvajući se za trku koja će se održati kroz dve nedelje.

Sledio je put u Grčku, gde je 7. jula održan prvi Olympus mythical trail – premijera Ultramaratona na Olimpu, na stazi od 100 km, sa 7000 metara uspona! Koliko je trka teška govori nekoliko podataka: Trka startuje jedan sat posle ponoći u selu Dion, na 22 metra nadmorske visine, odakle učesnici Ultramaratona treba da, neprekidno penjući, stignu na kontrolnu tačku Skolio, na 2912 m n/v, (drugi vrh po visini na Olimpu) i pri tom pređu tek četvrtinu ukupne dužine staze! Vremenski limit za savladavanje staze od 100 km bio je 30 sati, a otežavajuća okolnost bile su neravne, kamenite staze Olimpa, na kojima se jedan pogrešan korak mogao izazvati povredu i moguće odustajanje. Verovatno su navedene okolnosti razlog što je tek dve trećine učesnika uspešno savladalo tešku, zahtevnu stazu – tačnije, od 141 učesnika na startu, u vremenskom limitu, kroz cilj je prošlo tačno 100 ultramaratonaca! O težini staze govore i rezultati – stazu od 100 km sa mnogo uspona i silazaka, pobednik je savladao za 16 sati i 40 minuta, a sa vremenom 24:49 ja sam zauzeo 49. mesto u generalnom plasmanu i 5. mesto u kategoriji M-50. U Grčkoj nisam bio jedini učesnik iz Srbije, pa čak ni jedini železničar – tešku stazu na Olimpu uspešno je savladao i Milivoj Maličević, takođe zaposlen u ”Železnicama Srbije”. Kolega i prijatelj sa kojim sam podelio mnogo sati zajedničkih treninga na Fruškoj gori, sa vremenom 29:34 zauzeo je 99. mesto, ali njegov rezultat ima posebnu specifičnu težinu, jer je kao planinar među trkačima bio jedini, ili jedan od retkih, koji je celu stazu prešao planinarskim korakom, dakle – samo hodajući! O težini staze na Olimpu veoma slikovito govori i poređenje sa stazom Ultramaratona plus na Fruškogorskom maratonu, koju sam aprila ove godine uspešno savladao za nepunih 17 sati, a koja je čak 11 km duža od staze na Olimpu (?!), ali pogledajte uporedni profil ove dve staze.

Po povratku iz Grčke, Milivoj je napravio dvonedeljni odmor od uobičajenih treninga, a ja sam, već 21. jula, u Pančevu, istrčao još jedan noćni maraton (42,195 km) i sa vremenom 3:33:36 zauzeo 2. mesto u generalnom plasmanu! Maraton je održan u izvanrednom ambijetu Narodne bašte u Pančevu, gde je istovremeno bilo i drugih sadržaja (rok koncert, grupne vežbe sa stručnim animatorima . . .), a maratonci su dobro osvetljenu, kružnu tartan stazu, dužine 1142m trebali obići 37 puta.

Trebao je ovo da bude prvi tzv. ”hamburg” maraton u Pančevu (prvi i u Srbiji), ali je to, na kraju, bilo mnogo više od ”hamburg” maratona – po svemu, to je bio pravi maraton. Za razliku od ”hamburg” maratona (nema startnine, nagrada, takmičarske nervoze, učesničkih medalja, proglašenja pobednika, trkači donose svoju okrepu i mogu da trče bez startnog broja ili sa svojim ranije korišćenim brojem . . .) na kojima je jedino važno da se istrči maratonska dužina (42,185km) i više od pet maratonaca prođe kroz cilj da bi se rezultati javno objavili i pisali u sportsku biografiju maratonca, naš prijatelj Ninoslav Rašković, koji se protiv dijabetesa bori trčanjem maratona, napravio je pravi maraton – štampao je startne brojeve, okrepnu stanicu opremio ”svetski”, što znači bolje nego na većini drugih maratonima u Srbiji, a učesnici maratona su broj istrčanih krugova mogli da kontrolišu preko video-bima instaliranog na ciljnoj liniji! Čak ni po broju učesnika ovo nije bio ”hamburg” maraton – pozivu Ninoslava odazvao se 31 maratonac (5 žena), a maratonsku stazu je uspešno savladalu 28 (svih 5 žena)!! Rekao bih, pola u šali, a pola ozbiljno, da srpskom mentalitetu ne odgovara ”hamburg” maraton – jednostavno, kod nas ništa ne može da bude previše skromno! A, ako u nazivu prvog Pančevačkog maratona ipak zadržimo i ”hamburg”, onda je Ninoslav, na početku ere ”hamburg” maratona u Srbiji, postavio veoma visoke standarde!!

Vidimo se na Memorijalu Drenu Mandiću!

Dragan Ćirić NS