Izveštaj piše Đerđ Teleki.

Moje prvo učešće na vinskom polumaratonu, za koje sam čuo iz priča trkača od prošle godine, da je sjajna trka i vrhunski doživljaj na domaćem terenu, na Paliću. Uz obilazak svih značajnih vinograda i vinarija  i naravno uz bogatu degustaciju plemenitih plodova, za neke u vreme trke na okrepnim stanicama a za neke na kraju u degustacionom centru.  Ja sam lično upao u ovu drugu grupu i trci sam pristupio sa takmičarskim motivima uz očekivanje da razvaljivanje od klope i vina stiže kao nagrada na kraju.

Iskreno u sebi sam imao malo gorak ukus od fenomenalnog Subotičkog polumaratona, koji sam istrčao još neoporavljen od povrede, sa dosta lošim rezultatom. Znam da sam uvek prema sebi najviše samokritičan i da to možda nije ni bio tako loš rezultat ali trebala mi je neka potvrda da sam opet u pravoj formi. Idealna prilika za to je bio ovaj današnji viski polumaraton. Bez neke vrućinčine, sa pravim jedriličarskim vetrom, dosta trail delova, ihhh, pa idealno! Od početka sam krenuo dosta jako i za svega par kilometara ostali smo mala grupica od četiri trkača na nekih 200m zaostali iza vodećeg dvojca, prva žena i muškarac su bili u vidokrugu, računao sam da ako neko od njih malo popusti, možda ih i sustignemo. Ostala trojica oko mene bili su dosta mlađi i znao sam da u sprint završnici nemam šanse protiv njih pa je na red stupila već oprobana taktika stalnog postepenog ubrzanja sa ponekim naglijim cimanjem, uglavnom na trail delovima.

Sa tom igrom tempa uspeo sam dvojicu da otresem ali treći najmlađi se pokazao kao izuzetno žilav momak.  Na svako moje ubrzanje je uspeo da odgovori i da se vrati iza mene. Zadnja dva km išao sam iz sve snage, već u „crvenoj zoni“ ali zalepio se kao žvaka za mene, malo otpadne pa se vrati, diše ko lokomotiva ali daje sve od sebe.  Došli smo i ciljnu ravninu i tu je bio kraj mog herojstva, kako sam i očekivao, smogao je snage i odšprintao me u zadnjih par metara, stigao u cilj i maltene se onesvestio, uspeo je samo da promrlja neku zahvalnicu i da mu je ovo lični rekord i da uskoro umire. U toj celoj jurnjavi skoro smo sustigli prvoplasiranog, za kojeg kasnije saznajem da je profesionalni fudbaler! Eeee, jes bedak, fudbaler da me pobedi na polumaratonu!. Šalu na stranu, svaka čast momcima na viteškom mačevanju na stazi a ja sam izuzetno zadovoljan sa vremenom od 1:32:43, to su već moje prave mogućnosti, i poljuljano samopouzdanje se namestilo.

Naročito mi je sve bilo lepo i ružičasto nakon dodele nagrada, fine klope i extra žurke uz subotički bend Perpetuum Mobile. Samo bog zna koliko smo plemenite Isusove krvi popili, ali mnogo…..Pa moralo se proslaviti, Jamantino drugo mesto u ženskoj konkurenciji i moje treće mesto. Od Tronovaca na polumaratonu učestvovali su još Dragan Rapić sa jako dobrim rezultatom i Sonja Oros, takođe odlična. Na trci zadovoljstva od 10km Srđan Bogić (inače uz Ivana Sokolovića, glavni snabdevač vina na after parti) sa suprugom Nedom, i još par subotičkih trkača, prijatelja, Vugdelije, pa Jugo i Vesna, Mirela i Adam, Jovica, Matija, itd. A nekoliko članova Tron-a je pomoglo i u organizaciji cele manifestacije, koja je po mom mišljenju opravdala sva očekivanja i bilo je stvarno lepo biti, deo tog događaja na našem Paliću.

 

https://www.tron.org.rs/wp-content/uploads/2018/09/Vinski-marathon-1024x768.jpghttps://www.tron.org.rs/wp-content/uploads/2018/09/Vinski-marathon-150x150.jpgJamanta ŠafranjIzveštaji sa trka  Izveštaj piše Đerđ Teleki. Moje prvo učešće na vinskom polumaratonu, za koje sam čuo iz priča trkača od prošle godine, da je sjajna trka i vrhunski doživljaj na domaćem terenu, na Paliću. Uz obilazak svih značajnih vinograda i vinarija  i naravno uz bogatu degustaciju plemenitih plodova, za neke u vreme...