Апатин 21.10. 2018. 23. ASICS дунавски полумаратон

Извештај из Апатина касни. Главни кривац за то је најбржи тркач друге поставе, Драган Рапић. И тако ево мојих утисака са трке.

После много планова и жеља и промена истих уместо одласка у Будимпешту или Љубљану успео сам да искомбинујем трке у Зрењанину и Апатину. Уопште се не кајем пошто сам јако задовољан истрчаном трком, успео сам да поправим лични рекорд за скоро 2,5 минута. Али да кренемо редом.

Стандардно окупљање екипе било је код Јадрана. Кренули смо са троје кола. Једино ми је било чудно што није било групног сликања пре поласка, али Богдан то није дозволио и надокнадио је по доласку у Бању Јунаковић. Дочекало нас је свеже и ветровито јутро. Подизање стартних пакета протиче брзо. Неки одлазе на кафу а искусни Шањо нас води у хол где нема никога, нема гужве, да се сместимо на топло и где почињу договори како и у чему трчати. Ветар дува, сунца нигде. Али крећемо лагано на загревање и у ишчекивање старта трке. Стаза је мало измењена, али то је по коментарима већини одговарало.

Свако има своје планове и жеље да истрчи ову трку. На старту велика гужва, много тркача, познатих лица, сви расположени.

Немања Рајковић одустаје од свог бољег резултата и пристаје да ми буде пејс да истрчим испод 1:40,00. То нам је истина замало успело и у Зрењанину али овде није било грешке. Крећемо темпом 4,40 и држимо га, захваљујући Немањи целу трку, мислим да смо варирали 3 секунде све време. Ветар нам свима смета, дува са свих страна и сви смо чекали окрет и повратак у Бању због најаве да ће у повратку бити ветар у леђа.

На 8-9 километру сустижемо Драгана Рапића, ту је, на неких 20-так метара испред али држимо темпо, не јуримо. Идемо за њим до пред окрет, на 13,3км, ту су још два момка која су са нама у групи. До 16-тог километра идемо заједно. Пред сам циљ, 700м, Драган ме обилази и улеће у циљ. Лошије сам одрадио финиш али сам презадовољан трком. Поправио сам свој резултат за 2,23 минута. Зверињак се исплатио.

После трке већина прво на пиво а нас пар на туширање. Окупљамо се за ручак и проглашења победника. Код нас стандардна екипа на постољима и берба медаља. Много личних рекорда и задовољних тркача. Било је право уживање бити део ове трке, сјајне организације.

Најбољи део следи после свега. Богдан води екипу на торту на прославу рођендана. Свака част шампионе !

Драгане Рапићу следећи извештај пишеш ти !!!