22. Dunavski polumaraton Apatin 2017.
Nažalost ove godine je u Apatinu bio mnogo manji broj trkača Ark Tron, jer se datum trke poklopio sa masovnim odlaskom na Budimpešta maraton. Ipak, jedna od omiljenih trka u Srbiji je imala dovoljno Subotičana na svojoj stazi. Svoje utiske za sajt preneli su nam Ivan Sokolović i Sebastian Ludaić.
Ivan Sokolović je trčao svoju treću trku i podelio sa nama utiske:
Polako se šire moji maratonski vidici, napuštam “krug dvojke”, što bi se reklo, osmelio sam se izvan gradskih ulica Subotice i uzeo učeća na Apatinskom polumaratonu, toliko hvaljenom, pa da i ja osetim čari i atmosferu velikih trka. Ovo je tek 3. moje ućešće na ovakvom takmičenju, i sada još hvatam zalet, prikupljam informacije, pripremam se da i ja u jednom trenutku postanem polumaratonac. Do sada sam trčao u okvirima 10km, ali polako prelazim i tu barijeru. Malo mi je bilo žao što je u Apatinu bila samo trka od 5 km pored polumaratona. Naravno, tih 5 km mi je ipak bilo dovoljno ovog puta, pošto nas je vreme iznenadilo, vrućina na koju nismo navikli, bolje rečeno, od koje smo se odvikli nenadano je trčanje učinilo teškim. Ipak sam zadovoljan svojim rezultatom (koji je ipak mogao biti bolji) sa mojim merenim vremenom od 32:31 minuta i prosekom 6:41 po km. Inače, prvi km sam povučen masom trčao 6:00 a zatim pad tempa na 6:46, 6:39, 6:52 i na kraju 6:34.
Pobednica polumaratona u ženskoj konkurenciji je bila Nora Trklja sa rezultatom 1:24:50, a pobednik u muškoj Puš Sebastijan iz Slovenije sa vremenom od 1:14:32. Od Subotičana na polumaratonu zapaženije rezultate su postigli Ćirić Dragan iz ARK Tron Palić 1:49:58 i zauzeo 2. mesto u K65, Vukov Zorica iz Ultramaratonskog kluba Palić sa 2:23:48 i 2. mestom u K55, Sič Mirela iz 1. Subotičke škole trčanja sa 1:48:52 i 3. mesto u K35, kao i Udovičić David iz Ultramaratonskog kluba Palić sa vremenom 1:56:02 i 3. mesto u K15.
Odlična atmosfera, ljubazni domaćini i neplanirano veliki broj takmičara (preko 800) učinili su da atmosfera bude zaista prijatna. Domaćin se pobrinuo da dobijemo ručak i kolače, kao i Jelen piva, točenog, u neograničenim količinama. Ko je želeo mogao se kupati i u otvorenom termalnom bazenu. Tu mogućnost već nisam koristio, pošto je program bio prilično dinamičan, a mene je taj deo više zanimao. Ipak, bazen je bio pun, pošto su mnogi došli da se lepo provedu za dž, kad se već nudi!
Na kraju, samo da se zahvalim našem vođi puta Elviri Janoši koja je zahvaljujući ljubaznosti Kolevke iz Subotice organizovala prevoz za članove svog Ultramaratonskog kluba sa Palića, gde se našlo i jedno mesto za mene.
Sebastian Ludaić je iskusno istrčao još jedan u nizu polumaraton:
Sve što je potrebno za jednu dobru trku, dobro druženje, provod i zabavu, imali su priliku da dožive oni koji su bili prisutni na 22.Dunavskom polumaratonu. Jedna mala, odabrana (da ne kažem probrana) ekipica TRON-a u sastavu: Sanja Guzina Brcanski, Mirjana Koprivica, Igor Skenderović, Adrian Malagurski i ja potrpali smo se u putničko vozilo marke Citroen. Vozilo se pokazalo kao izuzetno pouzdano pa je sa pravom uvršteno u fotografije sa ove trke…
A sad malo ozbiljnosti, ipak je tu glavni naglasak bio na trčanju…Posle duže vremena konačno mogu da kažem da se osećam spremnim da trčim na rezultat. Nije sad bitno koji rezultat, bitno je biti potpuno svestan svojih mogućnosti i to sprovesti u delo. Postojale su dve opcije, obe su predviđale da puknem negde pred kraj polumaratona. Prva opcija krenuti sa pejsom za 2:00:00, što će reći 5:40min/km (taj plan je važio samo u opciji idealnih vremenskih uslova, znači 14C, oblačno, bez vetra). Razočarenje na startu jer pejsa na 2:00:00 nije bilo. Šala mala, valjda znam i sam gledati na štopericu. Mnogo veće razočarenje je bilo sunce i temperatura koje je vrtoglavo jurila ka 20+ stepeni celzijusa. Plan 2. istrčati ispod 2:06:00, što će reći 5:59min/km se činio ipak realnijim znajući da loše podnosim vrućinu i sunce. Ali pošto je primarni cilj bio da ipak puknem pre cilja, odlučio sam da tokom trke budem u zoni oko 5:50min/km što je savim lepo funkcionisalo do 18 km….
I uspeo sam da puknem. Kraj je bio oko 19. kilometra. Pogled na časovnik (neto vreme trke) 1:52:10. Brzo preračunavam da imam nekih minut i 50 sekundi fore, jer je postalo jasno da poslednja dva kilometra neću moći trčati po 6:00min/km. Dodatni problem sve jači i izražajniji grč u desnom listu. Ipak, uz pažljivu kombinaciju trčanja i hodanja, uz neki kilavi finiš u poslednjih 300 metara, ciljno (neto provedeno na stazi) vreme 2:05:43. Cilj ostvaren.
Sve ostalo kao na primer: puno okrepa i sveže vode na stazi, pasulj, točeno pivo, štrudle….i kupanje u Banji Junaković spada u nagradu za ostvareni rezultat i služi na čast organizatoru (Čegar Goran i ekipa) koji je svojim trudom, zalaganjem, radom i požrtvovanjem omogućio trkačima jedan ovakav dan!!!
Leave a Reply