SUBOTIČKI NAGYATAD
Utiske sa ovog specifičnog događaja sročio je Đerđ Teleki.
8.08.2020 po 31 put se u malom gradiću u Magyarskoj održavalo triatlonsko takmičenje pod nazivom Extrememan,u takozvanonoj dugačkoj distanci, što podrazumeva 3800m plivanja, 180km vožnje biciklom i na kraju trčanje maratona 42,2km. Subotički triatlonci, osam godina zaredom su bili redovni učesnici ovog izuzetno zahtevnog takmičenja. Svake godine po nekoliko pojedinaca i bar jedna štafeta je predstavljala naš grad. Za ovu godinu imali smo prijavljeno tri pojedinca i jednu dvočlanu, žensku štafetu. Međutim situacija sa korona virusom u našoj zemlji, sprečila nas je da dospemo u Nagyatad. Nadali smo se do zadnje nedelje da će se nešto promeniti na bolje i da će se granica otvoriti ali to se nije desilo. Organizatori su se pokazali maksimalno fer i prebacili nam plaćene startnine za 2021 godinu i to u poslednjim trenucima.
Naš način života je sport, trčanje, plivanje, bicikliranje. Naravno da nas je duboko razočaralo da ne možemo učestvovati na ovom, za nas, centralnom sportskom događaju u godini.
Čim je postalo jasno da nas neće biti tamo, proradile su moždane vijuge i smislili smo projekat pod nazivom: SUBOTIČKI NAGYATAD. Odnosno, napravićemo svoju ironman trku! Povezali smo sve destinacije gde i inače treniramo, izvršili sva merenja, mogu reći izuzetno tačna, i isplanirali logistiku.
Rezultat toga je da 08.08.2020, tačno u 7:30 u isto vreme kao i u Nagyatadu, stoji mala ekipica na obali jezera u Bačkoj Topoli, spremni za start plivačkog dela od 3800m. Pliva se tri kruga od 1000m i četvrti, kraći krug od 800m.
Vožnja bicikle se odvija od jezera do Subotice dužine 33km. Zatim slede tri kruga od 46,5km do Horgoša i natrag, i na kraju deonica od 7,5km do dela grada Makova sedmica do takozvanog Naftaškog puta gde će se trčati. Moram napomenuti da je biciklistički deo najkomplikovaniji zbog saobraćaja koji se naravno odvija oko nas i mi smo dužni da se ponašamo prema saobraćajnim propisima. Deo kroz Suboticu i Palić gde šest puta prolazimo, pun je semafora i gustog saobraćaja. Okrepu smo organizovali na kraju prvog kruga 80km i na kraju drugog kruga 126km. Svako je unapred predao svoje zamenske bidone i ishranu u vozilo koje će biti parkirano na toj tački.
Trčanje će se odvijati na asfaltnom putu koja vodi kroz šumu na Makovoj sedmici. Trči se osam krugova od 5km sa okretom na 2,5km i deveti, kraći krug od 2,2km
Ovaj koncept je vrlo sličan trci u Nagyatadu gde se pliva 3 kruga, zatim se vozi bajk do Nagyatada 75km i posle još tri kruga od 35km oko Nagyatada. A trčanje je takođe osam krugova. Sve shodno nazivu naše trke. Da trke, ovo nismo shvatili kao trening nego bas kao pravu pravcatu trku i vreme koje na kraju piše pored svakog imena je maximum u tom trenutku. Jednostavno, takvi smo.
Učesnici:
Dejan Kakonji 7xIM
Đerđ Teleki 7xIM i 2x učesnik dvočlane štafete sa Jamanta Šafranj
Tronove Zverčice, dvočlana ženska štafeta u sastavu Sonja Oros, plivanje i Jamanta Šafranj 5xučesnica u IM dvočlanoj štafeti, bicikla i trčanje.
Kad su čuli za naš plan prijavljuju se još dva iskusna triatlonca koji nisu bili prijavljeni za Nagyatad ali svakako su hteli da se oprobaju na ovom neobičnom događaju, to su
Vlatko Primorac 6xIM
Aleksandar Đaković 2xIM(jedan extremni)
Na plivačkom delu pridružuju nam se još troje Tronovaca da bi stvarali „gužvu“ i pružali podršku
Martina Poljaković
Nenad Grković
Ivan Pivarčik, koji je takođe bio prijavljen za Nagyatad ali zbog gadnog pada sa bicikle pre nekoliko nedelja samo nam se pridružio na plivanju, zaista nije bilo potrebe da ugrožava svoje zdravlje (da smo dospeli u Nagyatad on bi rizikovao i startovao bi, ubeđen sam) a svakako je hteo biti deo ove priče.
Za okrepu na bicikllističkom delu bila je zadižena članica štafete Sonja Oros, koja je nakon plivanja sela u kola dovezla se na dogovoreno mesto i satima bila tamo sve nas dočekavši i tek kad je i poslednji biciklista prošao, preselila se na mesto trčanja gde je takođe bila deo ekipe za okrepu.
Trka ukratko. Voda idealna za plivanje oko 25C, prvi završavaju zajedno Vlatko i Aleksandar za 1:24 zatim Sonja i ja u fotofinišu za 1:31 i Dejan za 1:50. A troje Tronovaca tu negde između prve i druge grupice.
Prvi deo bicikle na magistralnom putu uz dosta gust saobraćaj do Subotice, pa slalom kroz grad i početak prvog kruga do Horgoša. Uobičajena subotnja gužva na Paliću, pa radovi na putu, i puno traktora i radnih mašina. Ali svi uspešno završavamo verglanje i stižemo na Naftaški put ovim redosledom, prvi Aleksandar sa 5:47, zatim ja sa 5:59, pa Vlatko sa 6:16, Jamanta 6:36, i Dejan sa 6:36. Vreme je bilo oblačno sa severoistočnim vetrom koji smo dobijali u nos 110km a u leđa 70km.
Na mestu trčanja se već okupila grupa subotičkih trkača, predvođeni Tronovcima. Oni su nam se pridružili i neki su trčali maraton, neki polu, a neki se zadovoljili sa 5 ili 10km ali nama je izuzetno mnogo značilo njihovo prisustvo, navijanje i podrška. Imali smo čak i goste iz Bačke Topole, triatlonce, Aniko i Dragan su isto hteli biti deo priče, hvala i njima i svim ostalim prisutnima. Stvorila se i muzika i mikrofon i atmosfera je postala kao na pravoj trci. Sunce je punom snagom počelo da prži na početku trčanja , srećom veći deo staze je u hladovini, no tamo je bila jaka sparina. Ali i sve to je savladano, svi su na kraju bili pobednici ali je postojao i redosled:
Đerđ Teleki, maraton 4:29 ukupno vreme 12h 4min. Izuzetno sam zadovoljan sa tim rezultatom, jer evo sad već četvrtu godinu zaredom rezultati su mi tu oko ili malo ispod 12h sve u rasipanju od nekih 20min.Moj sin Adam je bio i vozač transporter bajkova, glavni sudija i točilac na pojilu a drugi sin Tamaš se malo vrtio oko nas na biciklu pazio šta se dešava, i naravno u cilju i on velika podrška.
Tronove Zverčice, maraton 3:59 ukupno vreme 12h12min. Sonja je preko cele zime sjajno trenirala i od kupača je postala plivač, to je i dokazala na plivanju. Pored toga je bila i glavni barmen na okrepema. Jamanta je jako iskusna i odlično je izvozila bajk što je ipak njen sekundarni sport ali kad je stala na asfalt posle 180km verglanja, pokazala nam je svima kako se trči maraton.
Dejan Kakonji, maraton 5:27 ukupno vreme 13h:56min, Član Šri Chinmoy maraton tima, najjači u glavi od svih nas, uvek miran i stabilan, ne postoji sila koja će njega poremetiti, i uvek svestan svojih mogućnosti i uvek završava. Velika podrška od supruge Ane koja je isto tako već jako iskusna u toj ulozi pomagača.
Vlatko Primorac maraton 7:15, ukupno vreme 15h:20min. Vrlo iskusan IM triatlonac ali u ovom trenutku bez odgovarajućih treninga. Ali kad se prijavio tačno je i on a i ja znao šta ga čeka, pokazao je izuzetnu hrabrost i upornost. Čak nam je u jednom momentu rekao da ne moramo ga po mraku čekati u cilju jer trajaće to. Ali nije bilo teorije da odemo i da ne sačekamo svakog, to je feeling ironmana.
Aleksandar Đaković. Vodeći do početka trčanja, ali nekako mu nije dobro palo pa je odlučio da posle drugog kruga stane. Supruga Dragana, njegova glavna podrška je istrčala još par krugova a pre toga vozila bajk oko 100km. Zajedno su nam na kraju navijali i pružali podršku u cilju. Ali ne brinem ja za Saleta, to je čovek koji se već puno puta dokazao na extremnim planinskim trkama i ultramaratonima.
Malo je ovo duže ispalo, možda nekog i motiviše. Ipak je ovo priča o prvom, istina, nezvaničnom ironmanu u Srbiji ali sa tačnim distancama i maximalnim trudom i pokušajem da liči na ono pravo.
Još jednom hvala svim učesnicima i prisutnima koji su omogućili da ova priča koju smo smislili Jamanta i ja,uspe.
Leave a Reply