Motivisana izveštajem  Igora Jankovića sa polumaratonske trke  (21.1 km) na Kapošvarskim brdima, odlučila je i Bojana Vujković da napiše svoje utiske sa iste ali na 10 km.

DAN PRE TRKE – 05.02.2022.

Polazak rano ujutro  ispred Hale sportova, gde se svi polako okupljamo, radost na licima kod svih prisutnih i mene same, dosta dugo smo čekali ovaj trenutak.  Ulazimo u mini bus. Put do Kapošvara je prošao prilično brzo, uz Vugijevu gitaru i pesmu, razgovori sa mojom cimerkom Ivanom o zdravoj ishrani, razgovori sa ostalim  trkačima o njihovim ranijim iskustvima kako u Kapošvaru tako i na drugim trkama.

Stigli smo u Kapošvar, bila sam prilično sretna i uzbuđena, smeštaj je bio skroz ok, imala sam  sve što  mi treba, super sobu i sjajnu cimerku. Malo iznenađenje od Zlatka, TRON majca sa  Subotičkim grbom i prezimenom VUJKOVIĆ (rođendanski poklon koji je bio za dva dana), koju sam i nosila na trci, hvala Zlatko, you are the best!!! 

Nažalost, sve čari Kapošvarskog festivala, o kojima sam toliko slušala, o ,,pasta partiju’’, o kuvanom vinu , pivu, kobasicama, logorskoj vatri, muzici…  čiji je cilj ,,teranje zime’’ ove godine nije održano, zbog pandemije ,,COVID 19’’ali to nas nije sprečilo da napravimo dobro druženje i  atmosferu.  Krenuli smo u kratak obilazak Kapošvara, koji je započeo sa tržnim centrom i završio se sa druženjem u  jednoj prelepoj piceriji 

Kada smo pokupili startne pakete, vratili smo se u smeštaj,  pripremila sam  stvari za sutrašnju trku, otišla da večeram i da se istuširam.  Još smo malo sedeli  u kuhinji, svi zajedno,  razmenjivali iskustva o trkama, povredama, oporavcima, dobrim vremenima na trčanju, nakon čega sam ja vrlo brzo i otišla na spavanje.

DAN TRKE 06.02.2022.

Buđenje pre šest, takav mi je bioritam, kuvam kafu, u tišini razmišljam o trci, pravim plan, gledam vremensku prognozu, savršeno vreme za šorc i majcu, barem za mene. Ja nikada ne doručkujem pre jutarnjeg trčanja, probala sam više puta, jednostavno mi ne prija.

Trka na 10 km je startovala  u 10:35, a polumaratonci u 11h, tako da sam krenula ranije kako bih stigla da odradim vežbe i da se zagrejem. Nakon nekih pola sata stigli su i polumaratonci, uspeli smo svi zajedno da se slikamo, bila je jedna fotka i sa Igorom Jankovićem, nas dvoje smo prvi put u Kapošvaru , tako da smo  ‘’probili led’’ kako bi on rekao  ‘’nevini’’, doduše on je ipak hrabriji, istrčao je polumaraton i to na zavidnom nivou 1:45:24, BRAVO IGORE. 

Pet minuta pre početka trke sam stala na start i nestrpljivo čekala da krene, uzbuđenje je kod mene raslo, samo sam  skakutala  u mestu i  BUM, trka je konačno krenula, imala sam plan da na početku nigde ne žurim, da se čuvam BRDA (JEDNOG), jer je tako i pisalo na trci od  10km, a  ja sam naravno to doslovno shvatila i mislila:‘’Dobro samo jedno brdo  i sve ostalo ravnica’’ ha ha ha… kako da ne.  Prvi kilometar je prošao veoma brzo, nakon čega sam  izašla  na most, ja sam mislila da je to brdo,  ali šta Vojvođanka zna… Išla sam jako polako, maksimalno sam usitnila korake,  smirila puls, čekala da dodjem do vrha gde sam imala lagani spust sa malim ubrzanjem, naravno sa dozom kontolisanosti. Super je prošlo, tu sam počela da obilazim trkače, među kojima je bila i jedna žena u  40-im godinama, imala  je sigurno tri sloja majica na sebi, debele helanke za ekstremno niske temperature, rukavice i debelu traku za kosu, da sam ja to nosila pala bih na prvih 500 metara,  ali dobro svi smo različiti i  to je ok, zanimljivo je da je  žena bila malo krupnije  građe i  imala malo veću zadnjicu, želim samo da naglasim da nemam apsolutno ništa protiv žena koje imaju malo više kila i veću guzu, realno i krug je linija,  samo mi je prošlo kroz glavu…. ‘’ma ovu ću da isprašim’’.  Ponovo uzbrdica, još jedno brdo, šta je ovo???, doduše bio je blagi nagib ali moje noge su to osetile.  Ok, krenula sam sa sitnim korakom,  spuštam pejs i uspela sam da pređem gospođu sa velikom pozadinom, ona je šetala uzbrdo i jedva disala, toliko glasno da mi je malo i zasmetalo, kroz glavu mi je prošlo, ‘’Ženo Božija šta ti radiš ovde idi kući, umrećeš , a to ne želim da gledam’’ . Međutim, nisam prošla ni 200 metara od kako sam je obišla evo nje opet, laganim korakom me prešla. Ok, shvatila sam da je uporna , tek smo bili na 3km, a ona je nakon 100metara ponovo stala i  počela glasno da diše, ponovo sam je prešla, ovaj put sam bila ubeđena da će odustati od trke. Nastvila sam da trčim u svom tempu , kada ono iznenađenje BRDOOO!!!, NE VERUJEM!!!  Onda se odjednom pojavila i  Gospođa sa  ogromnom GUZIČETINOM koja me je konačno prešla i do cilja je više nisam ni videla. 

NISAM MOGLA DA VERUJEM ŠTA MI SE DEŠAVA.

Duboko sam udahnula i nastavila da trčim u svom tempu, trudeći se da me ništa ne ometa, ovo je bilo ozbiljno brdo, gde je većina trkača šetala, ja sam maksimalno usitnila korak.  

Na samoj uzbrdici, jedan trkač, imao je neki mađarski natpis na poleđini, dosta stariji od mene iz nekih nepoznatih razloga me je zakačio, malo me je i zabolelo,  gospodin se nije se ni izvinio, a ni okrenuo… Proderala sam se glasno, STVARNO???!!! Znala sam da me je razumeo iako nije pričao moj jezik. Bila sam prilično besna. Nisam htela da ga jurim, niti da mu se obraćam,  jednostavno nije moj stil, ali kada je krenula nizbrdica, pustila sam prvu pesmu na srpskom jeziku, pojačala telefon na najglasnije i u punom gasu sam ga obišla. Čisto da se zna da mu je mesto iza mene.  Proradio inatlija i buntovnik u meni. 

Ušla sam uveliko u deveti kilometar, nisam spuštala pejs, dosta njih sam obilazila, znala sam da će uskoro kraj, samo sam sebi govorila sada gazi do kraja, nemaš još puno. Poslednijih 500 metara još jedan izazov, MOST, a ispred mene tri devojke, prvu i drugu nisam imala šanse, a treću sam prešla na taktiku… uspela sam da je sustignem pred sam uspon, bukvalno sam joj se zalepila za zadnjicu kao dve stenice u proleće, sve vreme sam pratila njen korak,  verovatno sam je  i nervirala, što mi je i bio cilj ali nisam smela da je prestignem na uzbrdici, tako da sam je čekala na vrhu, gde sam krenula sprint i tu sam je i ostavila. Pred sam cilj sam gazila koliko su me noge nosile, dala sam sve od sebe.  Ušla sam u cilj,  čujem Atilu Petera kako  jasno i glasno izgovara moje ime i prezime i ime mog kluba i grada, moram da priznam JAKO DOBAR OSEĆAJ. 53:20, iskreno nakon svih uspona, mislila sam da će moja trka trajati oko sat vremena. Često znam da iznenadim samu sebe. 

Nakon završetka trke, otišla sam do prvog štanda po neki topli napitak, prijatno iznenađenje – gomila nasmejanih ljudi, uzimam čaj koji me je na moment vratio u osnovnu školu i na nedeljna prepodneva provedena na klizalištu. Laganim korakom sam krenula prema bazenima, gde smo pre trke ostavljali stvari u svlačionicama i ujedno kupila kartu za  termalni bazen gde sam se prvih sat vremena u tišini opuštala.

Osmeh na licu, stižu Djurika, Igor, Zlatko, Nenad i Šole… sreća, sreća radost!! Svima sam čestitala, a od uzbuđenja nisam prestajala da pričam o svom zanimljivom iskustvu, odmah sam saznala da su se Martina Poljaković i Jamanta Šafranj popele na tron, svaka u svojoj kategoriji. Svaka čast! Žene vladaju!!! Predrag Vejin –  ponos Apatina, prvo mesto u  kategoriji. Bravo Pego.

Bilo je vreme za polazak kući, prilično umorna, jer su brda i voda izvukli maksimum iz mene,  dobro, bilo je tu još po koje pivo, ne žalim se jer je bilo FANTASTIČNO, ali sam pola puta spavala i to sam imala počasno mesto, pored vozača Nikole.

U Kapošvar ću se sigurno vratiti, samo još ne znam da li ću menjati trku ili ću ostati na istoj, svakako je izazov, međutim ja imam neke druge prioritete.

Stigli smo u Suboticu u kasnim večernjim satima, gde sam se pozdravila i zahvalila  svima na divnom vikendu, požurila kući jer sam jedva čekala da vidim svoje momke (sina i muža). 

 

 

 

 

       

https://www.tron.org.rs/wp-content/uploads/2022/02/kaposvar1-1-595x1024.jpghttps://www.tron.org.rs/wp-content/uploads/2022/02/kaposvar1-1-150x150.jpgJamanta ŠafranjIzveštaji sa trkaMotivisana izveštajem  Igora Jankovića sa polumaratonske trke  (21.1 km) na Kapošvarskim brdima, odlučila je i Bojana Vujković da napiše svoje utiske sa iste ali na 10 km. DAN PRE TRKE - 05.02.2022. Polazak rano ujutro  ispred Hale sportova, gde se svi polako okupljamo, radost na licima kod svih prisutnih i mene...