Izveštaj piše: Igor Janković

Zamoljen sam od iskusnijih kolega da i ja dam svoje viđenje Kapošvarske trke. Posto smo koleginica trkačica Bojana i ja prozvani za “nevine” Kapošvarce, tako da imate priliku da pročitate utiske o trci, iz pera jednog “nevinog” Kapošvarca😊 . Ne bih puno ulazio u mnogo detalja ali evo krenimo redom od početka putovanja…. 

Standardna priča skupljanje oko 8h ispred hale sportova, čekao nas je lep minibus skockan za ove kratke dvodnevne varijante. Normalno svi trkači su uveliko bili na broju i zauzeli svoja mesta, samo jedan kolega iz standardne priče fali….pretpostavljam da pogađate to je bila naša nova “Nada” tj. za neupućene Bogdan Trbojević, po Slovenački zvan Trbovc! Ko ne zna, trčao je sa startnim brojem Nade Bundić, pa smo ga iz milošte po tome i nazvali.  Kada smo se skupili konačno, vožnja je bila prava uživancija, granica nije bila duga samo pola sata čekanja, tako da smo sve eventualne prepreke brzo prevazišli.  Nastavak putovanja kroz lepe ravničarske krajeve, protekao je uz zvuke Vugijeve gitare, kao i kotrljanje čepova pivare Patuljak😊  U veseloj atmosferi stigli smo u Kapošvar oko 13.30h i vrlo brzo našli rezervisani smeštaj.  Odmah smo se po grupama raspodelili po sobama, bilo je čini mi se 6 soba na dva sprata. Ekipa moje sobe je bila sledeća: Pego, Zolika, Bogdan i ja…

Po smeštaju i raspodeli soba, uskoro smo se zaputili pešice u grad da bi videli neku najavljenu feštu i vatromet povodom trke, ali nažalost izgleda zbog kovida, od toga nije bilo ništa. Grad pust nigde nikog, radnje zatvorene….grad duhova! Onda smo odlučili da se malo prošetamo do Intesporta i da tamo ubijemo vreme, jer ipak smo mi neki sportisti….Pošto je dodela startnih paketa bila od 18h, imali smo još dosta vremena, tako da smo otišli u jednu lepu piceriju u Napolitanskom stilu  gde smo seli da se opustimo. Većina nas je poručila picu, bilo je i po koje testo a naši glavni aduti na trci, Jamanta i Pego oni su jeli neku mešanu salatu sa rukolom..(nema šta zdrav sportski život)…dok smo mi ostali bogato zalili sa par tura Šoproni piva! Posle ručka u lepom i veselom ambijentu, vratili smo se u centar da pokupimo startne pakete.

Vratili smo se u stan oko 19h I svako se posvetio nekim svojim sitnim aktivnostima…pojedinci su nastavili da se igraju sa čepovima od piva, drugi su krenuli na tuširanje sa “malim” peškirićima….(čitaj Neša), drugi su prikazivali sva čuda tehnike za oporavak i pripremu pred trku (Pego-čovek zvani mašina) prikazao terragun pištolj za masažu, pa elektro stimulatore mišića, pa neku duvaljku za povećanje kapaciteta pluća itd…

Centar večeri je bio u trpezariji na donjem spratu gde smo se većinom svi skupili i gde smo prepričavali razne priče iz privatnog, a isto i anegdote iz trkačkog života, pored toga pošto je i kupatilo bilo tu, bilo je komentarisanja i zezancije ko je kako išao na tuširanje sa kolikim peškirima😊. Na spavanje smo otišli oko 22.30h, kod nas u sobi Bogdan je imao glavnu reč i redom nas je uspavljivao pričama o nekim starim trkama na UltraBalatonu gde je on snimao neke filmove, redom u san smo utonuli, prvo Pego, pa Zolika i na kraju ja. Kada je Bogdan video da nema više nikog od zainteresovane publike (to sam saznao sutradan), otišao je u Vugijevu sobu gore na sprat i nastavio svoj monolog sa uspavanim kolegama šaltajuci njihov televizor iz samo njemu znanog razloga (čitaj više B vitamina).

Osvanuo je i dan D, svi užurbano ustajemo, u trku pijemo kafu, obavljamo sve pripreme pred trku, toalet, oblačenje, mackanje sa raznim kremama, izlazak na ulicu i proveru vremenskih uslova, kako da se obučeno za trku. Moja odluka je bila, da budem u kratkom šorcu kao i da na sebi imam dve majice kratkih rukava, jer je očekivano vreme u završetku trke bilo prognozirano oko 10 stepeni. Izlazimo svi iz smestaja i idemo u pravcu bazena koji je bio na oko 1km od našeg smeštaja. Tamo smo se prijavili i kupili kartu za termal bazene i svi smo dobili elektronske ormariće gde smo ostavili naše stvari. Na izlasku iz bazena pravimo tradicionalnu čoporativnu fotku sa sve Tron zastavom!

Laganim tempom trčeći krećemo ka centru, gde nas usput polako hvata pozitivna trema, čuje se sa razglasa muzika kao i neka najava Peter Atile oko nekih detalja staze. Grad je sada bio u sasvim drugačijem raspoloženju, sve puno ljudi, raznih maskota i interesantnih kostima..tu smo odradili još po koju fotku i nastavili sa zagrevanjem…10 minuta pred trku stajemo na startnu liniju i željno isčekujemo start.

Iskreno poslušao sam sve savete kolega sto su mi dali pred trku, oko načina trčanja uzbrdo kao i nizbrdo i ostalih podataka oko svakog od 5 famoznih brda…Krenuo sam srednjim tempom ali sa pozitivnim stavom, prvi lagani a dugački uspon savladavam bez problema, forsirajuci sitan korak i držeći puls na stabilnom nivou. Uz par nizbrdica po nekim malim uličicama dolazimo i do drugog brda koje isto solidno prolazim, prateći Jamantu koja je bila neki moj pacer oko kojeg sam se nadao da ću moći da pratim. Na red dolazi treće brdo koje je do tada bilo sa najvećim nagibom i dosta dugačko, pustio sam Jamantu na 10-ak metara od mene, pažljivo pazeći na puls, do sredine tog brda sve je bilo u redu…Od sredine tog brda Jamanta nekom svojom magijom pojačava tempo, gde sam ja već osećao prve znake umora..zajedno preskačemo Martininu drugarku Haslerku i nastavljamo dalje ali više nisam mogao da pratim Jamantin tempo. Rešio sam da smirim korak i puls, dok smo stigli na vrh i dugačke nizbrdice više Jamantu nisam video do kraja trke….

Ostatak trke je protekao u relativno dobrom raspoloženju sve do poslednjeg brda takozvanog Ivanovog brda….Konačno došao je i taj tren upoznavanja, znao sam da ce biti čupavo ali ovako nisam verovao…krenuo sam lagano trčeći sitnim korakom, prvih deset metara sam uspeo nekako i odmah stajem…krećem lagano pešaka, ispred mene dve devojke na 2 metra izgleda smešno…tako blizu a tako daleko, ne mogu da im priđem nikako…☹ Stižem do kraja i zahvaljujem se bogu sto sam živ, konačno dolaze stepenice i pažljivo krećem da ih preskačem i stižem konačno na ravan teren i znam da imam još 4 km. do kraja…Tu mi je puls otišao na preko 200 ali bez obzira na to pokušavam da zadnjim atomima snage nadoknadim izgubljeno vreme….

Ulazim u centar dosta izmoren ali ipak sa osmehom na licu 01.45.36….I kazem u sebi na sav glas nisam više nevin, rešio sam i ova Kapošvarska brda!!!

Po ulasku u cilj srećem Jamantu i Đuriku i saznajem da smo po rezultatu svi poređani po 1 minut između nas i da je Jamanta uspela na 19-tom km. da pretekne i Đuriku! Par minuta odmora i uzimam odmah parče hleba sa mašću i sa lukom, a u međuvremenu utrčava Zolika koji obara svoj rekord na Kapošvaru, i razdragano mi govori da je toliko srećan da bi odmah zaplakao….Normalno pre svih nas sa nekim “boranija” rezultatima su utrčali Dimitrije sa nekih 01.31 a posle njega i Pego 01.35h….

Idemo odmah nazad na bazen nas nekolicina, ne čekajući ostale jer bi se prehladili tamo na cilju….Usput vidimo da ulazi Neša na cilj i veselo ga pozdravljamo. Pored njega nailazimo i na dva maskirana supermena….

Presvlačimo se na bazenu i idemo na zasluženo opuštanje u termalnim bazenima gde su nas čekali Jutka , Seba i Bojana koja je bila tamo jer je ona trčala 10km….Sledi najbolji deo avanture zvane Kapošvar, a to je čvarenje u bazenu….Posle jedno 45 minuta čvarenja, idemo na zasluženu nagradu gore u kafić..na hladan Šoproni i na vreli langoš….:-) Lagano pristižu i ostale kolege i svi zajedno komentarišemo događaje sa trke i smejemo se raznim anegdotama kao i viđenim maskama…Mada iskreno Vugijeva maska mi je bila TOP!!!

Bliži se 17h i vreme polaska…svi smo se spremili i čekamo u holu….Gyurika i Jamanta idu zajedno kolima, a nama fali još neko…..pretpostavljate ko….gospodin Trbovc, sedi u kafiću i lagano ispija dva Šopronija sa Jamantom i Gyurikom koji ne putuju sa nama….!! Tu je veliku ulogu odigrala Jasna koja je došla u kafić, zgrabila 2 piva i poterala Trbovca na presvlačenje…pošto je još bio u kupaćem…Sve u svemu konačno smo krenuli kući, uz jedan usputni šoping kao i jednu kaficu na Shell pumpi.Na granici smo se kratko zadržali i oko 22.30h smo stigli kući.

Izvinjavam se na ovom dužem izveštaju ali eto ponela me atmosfera sa trke…Zahvaljujem se svim kolegama koji su bili sa nama i koji su svi na svoj način pretrčali Kapošvar…bez velikih ozleda ili nekih neprijatnosti. Žao mi je što sa nama nisu bili  Slađa, Dule i Nemanja i da bi atmosfera sigurno bila još bolja, ali verujem da sledeću priliku sigurno neće ispustiti. Ovim putem želim da se zahvalim Jutki i Sebi na super provodu koji su nam omogućili, počevši od super organizacije, lepog smeštaja, fotografisanja nas trkača na trci, upoznavanja sa nekim momentima iz pred istorijskog perioda Trona, kuvanju velike količine kafe a Vugiju na održavanju uvek vesele atmosfere! 

Bez Vas ovaj zajednicki izlet ne bi bio ovakav sigurno!!! 

Zakljucak cele ove opširne priče da ovakvi izleti vrede za sve pare, čak i po cenu nekog PB-a bio bih spreman zarad ovakvog druženja i zezanja da opuštenije istrčim neku trku, a o druženju i nekom zajedništvu da i ne govorim! Tako da bi moja molba bila, ajmo ljudi da još neku bližu trku organizujemo na ovaj način sa zajedničkim putovanjem, verujte niko neće pogrešiti a svi bismo bili na dobitku!

Možda kao predlog ako bi se svi složili da rešimo na neki sličan način Osijek koji nam se uskoro blizi!!

Ostajte mi živi i zdravi, do nekog sledećeg druženja😊.

 

https://www.tron.org.rs/wp-content/uploads/2022/02/viber_image_2022-02-05_19-37-46-633-1024x576.jpghttps://www.tron.org.rs/wp-content/uploads/2022/02/viber_image_2022-02-05_19-37-46-633-150x150.jpgJamanta ŠafranjIzveštaji sa trkaIzveštaj piše: Igor Janković Zamoljen sam od iskusnijih kolega da i ja dam svoje viđenje Kapošvarske trke. Posto smo koleginica trkačica Bojana i ja prozvani za “nevine” Kapošvarce, tako da imate priliku da pročitate utiske o trci, iz pera jednog “nevinog” Kapošvarca😊 . Ne bih puno ulazio u mnogo detalja...