Nadjatad-201603

Galerija slika: https://www.dropbox.com/sh/8hlqtp72tpw78u6/AAB-ZujH770X0VaS2Wm6paKra?dl=0

Izveštaj Jamante Šafranj:

Ista meta, isto rastojanje. Poslednji vikend jula, i opet smo u Nađatadu (Mađarska), poprištu gvozdenog Extrememan triatlona, koje se održava već 27. put na istoj lokaciji. Da podsetim, ovo je triatlon disciplina, popularni Ironman, koji se sastoji od 3800m plivanja, 180km bicikle, i 42,2km trčanja. Ark Tron se već treću godinu uzastopno pojavljuje štafetno. A ovaj put iz našeg kluba niko nije bio prijavljen pojedinačno, ali jesu naša dva sugrađanina iz Subotice Dalibor Ivić i Robert Hajnal, koji su se obojica prvi put prijavili, i uspešno završili ovaj veliki sportski izazov.

Nadjatad-201605

Ark Tron je nastupio sa dve štafete. U Zverinjaku 1 smo bili Teleki Đerđ i ja, a u Zverinjaku 2 Jelena Ademi, Aleksandar Malagurski i Ivan Pivarčik. Ko je bliže upućen, zna da smo prošle godine nastupili u sličnom sastavu. Ove godine došlo je do jedne izmene, pošto je Adrian Malagurski bio sprečen, uskočio je Ivan kao zamena. Sa nama je došla još jedna štafeta iz Sombora, Biciklarnik, koji su činili Gorana Koporan, Srđan Omaković i Tijana Kabić. A kao pratnja, podrška i fotograf, našu malu ekipicu je upotpunila Tatjana Antunović. Videćemo da li sledeće godine dolazi i kao učesnik.

Moja štafeta je bila prijavljena već od kraja prošle godine, i bila sam izuzetno motivisana. Malo je da kažem da mi je ovaj događaj bio poprilično bitan. Pored uvek sjajnog provoda i doživljaja, čemu doprinosi puno druženja, kampovanje, izuzetan sportski spektakl, koji je uvek besprekorno organizovan, bilo je i dodatnih segmenata za mene bitnih. Iako smo prošle godine bili sjajno pripremljeni, Đurika i ja smo imali slabiji rezultat nego što smo priželjkivali i objektivno mogli. Desilo se sad već legendarno boso igranje fudbala, i moji žuljevi koji su mi značajno otežali maraton koji sam tad trčala. Bilo je i prošlo, ostaju anegdote, ali javile su se odmah ideje za 2016. godinu. Gledajući drugu štafetu koja je u svim disciplinama pravila izmene, odlučujemo da ove godine i ja vozim biciklu. To je vrlo realno, kad se zna da ja često idem na biciklističke ture i slične događaje, ali ja niti imam trkačku biciklu, niti sam je ikada vozila do tad, ali zato je i izazov postavljen, da bude neko novo iskustvo. Drugi motivišući element je lične prirode, sa mnom dolazi Ivan, doduše u „suparničkoj“ štafeti, ali partner van konkurencije Ironmana.

 

Krećemo još u četvrtak, iako je trka u subotu, ali pošto trka dugo traje, traju i aktivnosti pred trku. Putovanje, postavljanje šatora, dizanje startnih paketa, večera, šetnja i već je kasno i svi smo veoma umorni, i zaključak je da treba taj dan pre doći, da bi petak ostao za kvalitetan odmor, aklimatizaciju i opuštanje. U petak je važila zabrana za igre sa loptom, malo opuštanja u bazenima, ali sve ograničeno, jer ćemo sledeći dan biti dovoljno izloženi suncu. Odradili smo i jednu kratku probnu vožnju, da se vidi da li su bicikle u savršenom stanju, gume dovoljno napumpane, i da prođemo jedan deo staze. Posle svega, malo borbe sa komarcima i puževima u kampu, ali bez većih problema, ovaj put svi smo spremni kao zapete puške za start.

Kamp se počinje buditi još u toku noći, odnosno većina ni ne spava redovno, što adrenalin, što uzbuđenje ili nervoza, no ne spava se previše, pogotovo pojedinci, koji startuju ranije, a mi kao štafete imamo „fore“ da spavamo do 5. Ali pošto je plivanje na jezeru koje je udaljeno skoro 50km od Nađatada, mora se rano krenuti. Uz skoro bliski susret automobila sa srnom, svi smo se dovoljno razbudili i dok mi stižemo, pojedinci su već u vodi na startu. Gledamo početak plivanja za pojedinačne takmičare, tapšemo, ali smo fokusirani na to šta nas čeka. Plivanje celo radi Đurika za Zverinjak 1, a u Zverinjaku 2, počinje Ivan, a menja ga Jeca posle 1900m. Šanjo i ja dotle čekamo, merimo prolaze i spremamo se da nastavimo deonicu biciklom od 75km, kada će nas zameniti, oni koji su plivali, nakom odmora.

 

Plivanje je ove godine prošlo sjajno, voda prijatnija nego prošli put, kad je bila kao vruća supa, po rečima Đurike, ovaj put je izgleda svima prijala, jer plivanje prvih 1900m Đurika završava za 39:35, a Ivan za 42:47. Teleki protrčava čip kontrolu i ide dalje u vodu, dok Jeca menja Ivana, a mi odlazimo na obalu. Ivan je sretan, adrenalin radi, a Šanji i meni su misli već u depou za bicikle, jer startujemo vrlo skoro. Ono za šta smo dugo trenirali, došlo je na red, i sad je to to.

 

Prvi put takmičarski vozim biciklu, i to je novo iskustvo za mene, brinu me tehnički delovi, potencijalni kvarovi, bušenje gume, okreti, sve nepredviđeno, ali kako se moj start bliži, ne mislim više o tome, motivisana sam i želim da dam sve od sebe, da dokažem da to mogu, i da nisam bezveze naporno trenirala prethodnih meseci. Đurika je dobro održao tempo i u drugom krugu plivanja i izlazi za 42:50, i ja sam uskoro na bicikli i ne znam kada je Šanjo krenuo za mnom, ali znam da nije moglo biti više od nekoliko minuta razlike. Kasnije saznajem i Jecin prolaz 42:42. Tako da plivanje vrlo ujednačeno i super rezultati. Ukupno za 3800m Đurika 1:22:25, dvojac Ivan i Jeca 1:25:29.

Na bicikli sam konačno, i nije uopšte strašno, poneko brži na strašnim biciklima me pređe, ali uglavnom pretičem ja, i to je dobar osećaj. Vozim preko 30km/h tempo, oprezna sam tamo gde su mi rekli da pazim na prugu i lošiji put. Dolazimo do valovitog dela staze kroz šumu, nije baš lako, ima i uspona tamo prosek pada, ali znam da me čeka lep i ravan put koji sam već videla jednom prilikom iz automobila. Gledam na brzinomer i vidim 24km pređenih, i sva sam sretna kako sam stigla do kraja šume, da će na 25.km po najavi biti okrepa i prosek je ostao preko 30, i onda tek sledi jurnjava po super putu, ali odjednom uspon bez kraja, samo na gore i na gore, sad već vozim 20km/h i nisam baš sretna. No vidim i ostali se ne uzbuđuju, svi su usporili, i konačno dolazi okrepa, bacam bidon, uzimam hladnu vodu, i izlazimo na lep asfalt, automatski povećava se brzina, za tren sam na 30.km i prolaz tačno 1h, prvi mini cilj sam ostvarila.

 

Sunce je upržilo ali znam da moram sad iskoristiti maksimum od ovog dela staze koji će trajati do 51.km. I tu je valovito, ali divan asfalt kao staklo, tu ponovo prelazim bicikliste sa kojima sam se već više puta preticala, pa su me ostavili na onoj dugoj uzbrdici u šumi. Na 40.km uzimam i gel, znajući da mi je na treninzima obično padala malo snaga i brzina posle sat i nešto brze vožnje. Malo se javlja i vetar, ali nije strašno. Usput mi pada na pamet da me Šanjo još uvek ne sustiže i odlučim da dam sve od sebe još do 51.km skretanja i okrepe, i bar do tamo da me ne stigne, pa onda kako bude. Prolazi i to mesto, vetar posle skretanja se malo diže, ali i dalje dosta dobro guram, i iako na nekim delovima baš opada brzina, može se i nadoknaditi, dolazi i 60.km a ja imam vreme 1:58, to mi daje snage da neću sad usporiti i pokvariti takvo vreme koje ni sama od sebe nisam očekivala, vozim stalno u najvećoj brzini, jurim ka izmeni, jer znam da je blizu, ulazimo u deo, gde ima gužve i biciklista u oba smera, postaje uzbudljivo, svašta skreće pažnju sa umora, i ulazimo već u grad. Na 73,5km malo mi opada koncentracija, u okret ulazim velikom brzinom i rizično, ali sreća na vreme se fokusiram da okrenem kako treba i sad znam da stižem brže od očekivanog i da sledi zasluženi odmor.

Na dogovorenom mestu izmene mali šok, Ivan i Đurika iznanađeni što sam već stigla, ja uzbuđena što stižem herojski umalo nisam uletela u neki sto postavljen kraj puta, od strane drugih pratilaca, ali uz malo smotanosti par sekundi, uspevamo na kraju izmenjati broj i čip, Teleki skače na svoju biciklu i počinje prvi od sva tri kruga od 35km koja će odvoziti. Za par minuta stiže i Šanjo, a Ivan kreće u poteru za Đurikom. Iako smo mi svi tu u svakom trenutku jedan za drugog, iako se međusobno pomažemo u tranziciji, čim kročimo na stazu, u zdravom sportskom duhu javlja se malo nadmetanje između naše dve ekipe. Kasnije dolazimo do tačnih podataka o svačijim prolazima na bicikli, tako da ću ih sad ispisati, iako smo tad samo znali sa smo jako blizu. Mojih 75km 2:26:39, a Šanjo 2:27:28. Dok mi odmaramo, idemo na tuširanje, sležemo utiske u glavi, na stazi se vodi pravi mali rat. Do malopre rivali Šanjo i ja, sad zajedno pijemo kafu, na internetu saznajemo prolaze…a Ivan i Teleki se ganjaju i razilika opada na svega pola minuta, prvi krug prolazi Đurika 1:05:03, a Ivan 1:02:27, vozi se žestoko preko 33km/h. Izlazim da vidim prolaz, i brzo se vraćam u kamp da još malo odmorim, a Jeca već u opremi i sa biciklom čeka pored staze. Drugi krug njih dvojica voze identično niko neće da popusti, Ivan 1:07:42, a Đurika 1:07:07, i dalje se vozi preko 31km/h, iako se vetar poprilično digao na otvorenim delovima. Nakon toga smena čeka Ivana, Jeca kreće, a on se sa mnom vraća u kamp na zasluženu pauzu, dok se ja počinjem spremati, jer imam još malo preko sat vremena do starta trčanja.

 

Iznosimo sto sa Tron zastavom, da označimo mesto gde ćemo se smenjivati na trčanju. I to iz iskustva od prošle godine, kad je bilo zabune oko toga. Toplota dostiže vrhunac oko 35 stepeni, i vreme je za trčanje. Poslednji krug vožnje Teleki završava 1:09:59, a Jeca 1:12:01. Opet smo blizu i prelazimo na trčanje krugova. Da ne ulazim previše u detalje i vremena, to je interesantno samo nama učesnicima, svi smo se smenjivali po krugovima od 5250m, dali smo sve od sebe, iako je bila velika vrućina, a noge teške od prethodnih aktivnosti.

Na kraju herojski ulasci u cilj, jer samo tako može, kad su emocije prisutne, svi sretni, osmesi ne silaze. Zverinjak 1 konačno vreme 10:50:05, popravljeno vreme od prošle godine za 52 minuta. Zverinjak 2 vreme u cilju 11:08:43, takođe bolje od prošlogodišnjeg sastava za 5min. U cilju nas već čeka i veseli Biciklarnik sa svojih 10:41:32. Kad smo se svi skupili vreme je za proslavu, opuštanje i vatromet, dok pojedinci još biju svoje bitke, i sve više pristižu u cilj.

Nadjatad-201619

Nedelja je uvek dugo čekana, mir i spokoj, sreća na licima umornih takmičara, ali veseli žamor u kampu, uz kafe, doručak, pokoju rakiju, i termalne bazene za opuštanje mišića, svi su uskoro kao novi. Prošla je još jedna Nađatad avantura, a sledeće godine zna se, eto nas opet na istom mesto, u susret novim poduhvatima, i prevazilaženju svojih granica.

Tek kod kuće saznajemo da je Biciklarnik 29., Zverinjak 1 je 36., a Zverinjak 2 po redu 56. od ukupno 221 štafete. A Đurika i ja smo posebno ponosni da smo 10. od 90 dvočlanih štafeta ko je su startovale. Analizom rezultata, uviđamo da smo drugi od mešovitih dublova. Ispred nas je samo jedna mešovita štafeta, a ostalo su oba člana muškog pola. Takođe sjajni Zverinjak 2 su 27. od 85 tročlanih štafeta.

 

 

 

 

 

https://www.tron.org.rs/wp-content/uploads/2016/08/Nadjatad-201603.jpghttps://www.tron.org.rs/wp-content/uploads/2016/08/Nadjatad-201603-150x150.jpgSebastian LudaićPriče naših trkačaGalerija slika: https://www.dropbox.com/sh/8hlqtp72tpw78u6/AAB-ZujH770X0VaS2Wm6paKra?dl=0 Izveštaj Jamante Šafranj: Ista meta, isto rastojanje. Poslednji vikend jula, i opet smo u Nađatadu (Mađarska), poprištu gvozdenog Extrememan triatlona, koje se održava već 27. put na istoj lokaciji. Da podsetim, ovo je triatlon disciplina, popularni Ironman, koji se sastoji od 3800m plivanja, 180km bicikle, i 42,2km trčanja....