05

Kada govorimo o trkama obično je najduža disciplina maraton, odnosno 42,195km. Većini ljudi i to je razdaljina koja se čini nemoguća za pretrčati. Čak i meni kada idem automobilom ili biciklom čini se zaista mnogo, a pogotovo to uraditi za neko vreme ispod 4 sata trčeći. No, pošto je u ljudskoj prirodi da kad nešto postignu, streme višem i jačem, izmišljen je i ultramaraton. To zaista nije komercijalna vrsta trka, tu nema previše ljudi, mada u poslednje vreme i na ovim trkama se beleži rast broja učesnika.

01
Jedna od vrsta ultramaratona su trke na 6h, 12h i 24h. Pravila su vrlo jednostavna, trči se u krugu koji je uglavnom manji, da bi bilo izvodljivo i obezbediti prostor, a i za trkače da im je stalno u blizini okrepa, medicinska pomoć, šatori za presvlačenje itd. Brojači broje krugove, svaki trkač unapred bude obavešten ko mu je brojač i javi mu se kada prolazi krug. Na kraju se sabere ko je koliko kilometara prešao za 6, 12 ili 24 sata.
Ultramaraton takve vrste je Trka samoprevazilaženja koja se održava trećeg vikenda u septembru, u Beogradu. Ove godine trka je održana na novoj lokaciji, na Kalemegdanu. Krug je smanjen sa 2km koliko je bilo na Ušću, na 1,3km. Sve odluke su donete u korist trkača. Staza je u mnogo lepšem i mirnijem ambijentu, a i motivaciono je lakše trčati malo manji krug, a na samom kraju moguće je napraviti i malo veću kilometražu. Recimo ako imate još 7minuta do isteka vremena, krug od 2km ne možete napraviti posle 6 sati trčanja, ali krug od 1,3km je moguće.

02
Ove godine odlučila sam da prijavim trku na 6 sati. Prethodne godine sam trčala 12 sati i iako sam na kraju imala lep rezultat od 98km, uradila sam to sa toliko muke i već posle 5 sati trčanja nije bilo traga od uživanja. Mislim da nikad nisam toliko čekala da neka agonija prođe. Zaista mi je drago što sam to postigla, ali trenutno apsolutno nemam želju to ponoviti (a možda i nikad). Ali sam princip trke, podrška na stazi, a najviše borba sa samim sobom, sve to mi se dopalo, i još prošle godine odlučujem da ću u nekoj sledećoj prilici pokušati 6 sati. Rečeno učinjeno. Eto mene ove godine opet na startu.
Kao prvo ja nisam ultramaratonac, ne treniram toliko dužinsko trčanje i držanje sporijeg tempa u kontinutitetu jako dugo. Moja najjača disciplina je maraton, i ako se dobro osećam mogu ga istrčati uvek ispod 4 sata. Sa sećanjem na prošlu godinu kad sam krenula izuzetno sporo i oprezno jer ću trčati 12 sati, a umor sam svakako počela osećati posle više od 4 sata trčanja, zaključila sam da do tog 4. sata treba da napravim “zalihu” kilometara i osiguram da do 6 sati mogu posle ići sporije (jer ću biti umorna koji god tempo do tad išla) i bez pritiska ostvariti svoj cilj, a to je 60km. Zbog već spomenute staze od 1,3km nije moguće napraviti okruglu brojku kilometara, i po računici 46 krugova pravi 59,8km, što znači da za ostvarenje svoje želje moram ići na 47 krugova i 61,1km.
Vreme je bilo izuzetno toplo, a start je u podne. Tešila sam se da mene toplota ne može previše usporiti, ali čim je posle jedva 20-tak minuta trčanja i meni kapljao znoj sa obrva, jasno mi je bilo da će biti izuzetno teško. No od cilja nisam odustajala, maraton pod bilo kojim uslovom ću izgurati ispod 4 sata, a posle šta bude, ali logika je da onda 18-19km, za preko 2 sata “moram” uspeti. Vreme je prolazilo na početku vrlo lepo, uspostavila sam lepu komunikaciju sa svojim brojačem, pa posle par krugova prestajem da brinem da li sam svaki put upisana. Prolaz na 21,1km tj polumaraton mi je oko 1h 54min. Moram da napomenem da iako ja važim za trkače koji svuda idu sa običnom štopericom i tempo mere uz pomoć “štapa i kanapa”, ovaj put je krug od 1,3km onemogućavao da na bilo koji način pratim prolaze, pa je ipak bilo potrebe da se pribegne dobrobiti novih tehnologija i Garmina. Zahvaljujem Jeleni koja mi je pozajmila sat. Zauzvrat, njen sat je imao čast da zajedno sa mnom obori rekord ove trke u ženskoj konkurenciji, ne mogu da kažem staze, pošto se trči na novoj stazi. A upravo prethodna rekorderka Karolina, koja će ostati vladalac staze na Ušću, mi je bila najveća podrška kraj staze, jer je ona svoju trku trčala uveće na 12 sati (ostvarila je kasnije sjajan rezultat 110,5km). I umesto odmora pre svoje trke, ona je pomagala svojim klupskim drugarima iz Paligo Palusa Palić, a i Teleki Đerđu i meni iz Ark Trona. Mnogo znači kad vam neko doda energetski gel, pita da li nešto treba i slično, ne gubi se vreme na nepotrebno zastajkivanje i usporavanje.
Iz Ark trona nastupio je i Pera Stević, koji se ponovo pokazao kao moja „amajlija” na trkama, jer kad god je on nastupao na nekoj trci, ja sam postizala dobre rezultate. Čim ga je Đurika video na startu obradovala sam se, i počeli smo šale da je dan za mene dobro počeo. I on je prošle godine nastupao na 12 sati i postigao isto kilometara kao ja (98), iako nismo mnogo trčali zajedno, ali smo tad ušli u poslednji krug zajedno i sa podignutim rukama dočekali kraj agonije.
Da se vratim na trku, bez previše detalja, u par reči se može opisati, toplo, polivanje vodom, i trčanje, sreća za svaki delić hlada na stazi. Prolaz na maratonu sam imala 3:51, motivacija raste, uspela sam zadržati prosek 5:30min/km. Nastavljam da držim tempo i posle 4 sata, iako sam obećala sebi da ću tad svesno usporiti, ali kad nisam dobrovoljno, onda sam bila “primorana”. Žeđ je bila sve veća i prosto par gutljaja na okrepi ne deluje dovoljno, tražim od Karoline da mi doda “recharge” napitak, i pošto je u boci, halapljivo gutam previše, tako da mi se pojavljuje grč u stomaku i prvi put sam prošetala kod brojača na oko 4h 5min. Shvatam da se više ne treba igrati, jer imam više nego dovoljno vremena da lagano ostvarim cilj, posle desetak koraka odmora, nastavljam trčati znatno sporije i polako grč se smiruje, i ja nastavljam i dalje oprezno, trudim se na okrepi da se više polivam i rashlađujem a ne pijem prevelike količine tečnosti, ali je jako teško kontrolisati se, kad stoji u izobilju coca-cole, mineralne vode, izotonika, voća…No, sporiji tempo mi prija i opet hvatam ritam, tako prolazi najteži deo do 5. sata. Kalkulacije, računanja, i posle 5 i 15min. postajem svesna da je cilj izvestan i ostvarljiv, da sve ide po planu, i da možda mogu i malo ubrzati, ali još se ne usuđujem, ali kad i drugi takmičari u poslednjih pola sata daju gas, adrenalin pogađa i mene, prvo jer se zaista bliži kraj, a drugo jer ću uspeti u svom planu. Posle ubrzanja, jasno mi je da ću moći napraviti i jedan „bonus“ krug, i u poslednjih pola sata tršim lakše. 47. krug završavam tako da imam preko 9 min., sasvim dovoljno za još jedan. No taj meni počasni istrčavam dosta brže od toga, jer je veliko uzbuđenje i adrenalin zbog kraja trke i postignutog rezultata. Na kraju 62,4km – više nego što sam očekivala. I prvo mesto u ženskoj konkurenciji. Drugo mesto na listi rezultata žena na 6 sati u Srbiji.

03
U cilju sreća, radost, čestitke. Pera je napravio isto lep rezultat, 54,6km i drugo mesto u svojoj kategoriji. Čekao nas je Đurika, on je već bio svež i odmoran, sretan zbog nas, a stao je posle maratonske dužine, da ne produžava agoniju, po vrućini. Sledi uživanje zbog kojeg ovo sve i radimo, osećaj koji znaju samo trkači, blaženi osmesi, oči sijaju zadovoljno, ćaskanje i čašćenje…a trkači na 24 sata su tek na četvrtini i trče pored nas dok mi jedemo, pijemo, idemo na masiranje itd. Teško za njih psihički zaista. Najčešća misao koja mi je prolazila kroz glavu u poslednja dva sata trčanja je bila kako mi je drago što nisam prijavila 12 sati i da to nikad u životu neću uraditi, a na 24 sata ni u sledećem životu, ako postoji 🙂

04
Za kraj, preporuka svakom da jednom u životu pokuša da se oproba na ovako nečemu. Ako shvati da to nije za njega, nikad više neće otići, ali opet će uvideti neke svoje granice, i da uglavnom možemo više od onog što se čini da su naše granice izdržljivost. Borba sa samim sobom je uvek najteža. Na 12 i 24 sata sebe ne vidim, ali trka na 6 sati, gde ja još imam snage da na poslednjeg krugu ubrzavam, mi se dopala. I želim još da prevazilazim sebe, sledeće godine na istom mestu , nadam se samo sa malo manje sunca.

 

https://www.tron.org.rs/wp-content/uploads/2015/09/04-1024x681.jpghttps://www.tron.org.rs/wp-content/uploads/2015/09/04-150x150.jpgAdministratorIzveštaji sa trkaPriče naših trkačaKada govorimo o trkama obično je najduža disciplina maraton, odnosno 42,195km. Većini ljudi i to je razdaljina koja se čini nemoguća za pretrčati. Čak i meni kada idem automobilom ili biciklom čini se zaista mnogo, a pogotovo to uraditi za neko vreme ispod 4 sata trčeći. No, pošto je...