Dragan Rapić je poznat po tome da ne priča mnogo, pa iako je malo kasnio sa izveštajem red je da ga objavimo, pogotovo što je to ujedno i priča o njegovom novom ličnom rekordu!

Nakon istrčanih nekoliko polumaratona odlučio sam da istrčim bar još jedan za ovu sezonu, a to je ovaj Dunavski polumaraton. Priča ide ovako. Jedno prohladno jutro kad sam se razbudio i uz topli čaj još malo pospan pomislih u sebi trebalo bi danas da istrčim “Dunavski polumaraton”. Spremio sam punu torbu meni potrebnih stvari i krenuo prema već dogovorenom mestu ispred Jadrana. Tamo se sastala stara ekipa iz Ark Tron-a. Kad smo se svi skupili krenuli smo kolima oko 8 h za Apatin tačnije za Banju Junaković, gde će biti održana polumaratonska trka i trka zdravlja na 10 km.

Kako smo stigli u Banju odmah smo krenuli po svoje učesničke pakete. Vreme je bilo sunčano i malo prohladno, kao pred kišu. Kad smo preuzeli svoje pakete otišli smo do svojih kola i presvukli se u trkačku opremu. Bilo je malo vremena i da se zagrejemo pre trke. Brzo smo krenuli svi prema startu gde će ubrzo kenuti istovremeno obe trke. Tačno u 11 h starter je dao znak za početak trke. I trka je počela, neko je krenio brže neko sporije i ko je kako hteo. Naravno ja sam odabro brže jer tako volim. Staza je malo izmenjena naspram prošlogodišnje, lagana je za trčanje i dobra za obaranje ličnih rekorda.

Trčeći prolazili smo tako kroz lepe krajolike grada Apatina, a ponegde je bila postavljena i bina za muzičke bendove hm uz muziku je lakše, pa kroz korzo i deo pored Dunavskog kanala i tako do okretišta pa nazad do Banje Junaković istim putem, a u povratku mi vetar duvo u leđa. Išao sam za mene dobar tempo 4.40 min/km skoro celu trku. Tu na nekom 9.km su me sustigla dva moja drugara Nemanja Rajković i Nenad Grković koji su išli sličnim tempom, tako da smo nastavili zajedno nekoliko km držeći jedan drugome pejs. Bilo je žilavo do samog kraja. Zadnji kilometar smo Nenad i ja ubrzali do samog cilja. Kad sam utrčao u cilj iznenadilo me istrčano vreme 1:37:57 to je ujedno i moj lični rekord. Devojke koje su stajale iza cilja su mi dodelile medalju. Nakon trke prijala mi okrepa dva piva i malo banane. Kad smo svi istrčali trku otišli smo na kolektivno tuširanje. Nakon tuširanja i presvlačenja otišli smo na svečani ručak gde će biti i dodela nagrada. Uz tamburaše i dobar gulaš dočekali smo dodelu nagrada. Kad su naše takmičare-ke prozivali svi smo im gromko aplaudirali.

Nakon finog ručka i dodele nagrada rešio Bogdan T. da odemo negde da proslavimo njegov rođendan. Seli smo u kola i svi krenuli u Sombor ka čardi Del-Sol. I svi za sto i još po neko piće pa svečana torta i slikanje, bilo je veselo. Nakon rođendanske zabave već je bio polumrak i svi smo krenuli za Suboticu. Ovaj dan ću da pamtim još dugo, možda do sledeće godine.

https://www.tron.org.rs/wp-content/uploads/2018/11/rapic-dragan.jpghttps://www.tron.org.rs/wp-content/uploads/2018/11/rapic-dragan-150x150.jpgJamanta ŠafranjIzveštaji sa trka  Dragan Rapić je poznat po tome da ne priča mnogo, pa iako je malo kasnio sa izveštajem red je da ga objavimo, pogotovo što je to ujedno i priča o njegovom novom ličnom rekordu! Nakon istrčanih nekoliko polumaratona odlučio sam da istrčim bar još jedan za ovu sezonu, a to...