Prvi put na Half-Ironman…
Većina trkača pamti svoju prvu zvaničnu trku, svoj prvi polumaraton ili maraton. Četiri naša sugrađanina od nedelje, 03. jula 2016. godine pamtiće svoj prvi HalfIronman. U mađarskom gradu Dunaujvarošu održan je pomenuti triatlon. O ambijentu, rezultatima, nastupu naših trkača, piše nam “Selektor” Đerđ Teleki:
“U Atletsko rekreativnom klubu “TRON”, više godina unazad, nekoliko takmičara se uspešno bavi i triatlonom, naravno svi mi kao pravi rekreativci,zaljubljenici u ovaj lep ali težak sport. Godinama unatrag se priča i mašta o učešću na nekom pravom triatlon takmičenju, dužem od olimpijske distance, ali osim mene, ostali još nisu imali prilike ili mogućnosti da se oprobaju na poluironman ili ceo ironman distanci što čini na poludistanci 1,9km plivanja, 90km bicikliranja i 21km trčanja (ceo ironman je duplo od svega toga). U Mađarskoj, u gradu Dunaujvaroš ove godine se organizovao poluironman triatlon pod nazivom Aquarius i to se činilo kao idealna prilika da se oprobamo i zbog blizine i zbog niske startnine a i zbog dobrog zajedničkog učešća. Lakše je prvi put u dobrom društvu. Za svoj prvi half odlučili su se tronovci Jelena Ademi i Malagurski Aleksandar pa Ildiko Fabo koja se takmiči za tri ogi racing i naš sugradjanin Skenderović Alfred koji živi i radi u Budimpešti kao i Somborac Matarić Gašpar i naravno ja kao već “iskusan” na tim half i ceo IM takmičenjima. U sklopu triatlona održavala se i posebno polumaratonska trka koja je startovala u pet sati nakon triatlona i polumaratonci su se priključili triatloncima, na trkačkom segmentu. Na polumaratonu je učestvovala naša Šafranj Jamanta i Somborka Koporan Gorana. Imali smo i logističku i fotografsku sekciju i liku Huđik Eleonore i Pivarčik Ivana. I ekipa je krenula na put. U nekom momentu sam se osećao kao kokoška medju pilićima, malo treme, malo zapitkivanja ali u suštini mnogo manje nego što sam očekivao, nekako su svi bili odlično motivisani ali i smireni bez nervoze i panike i to mi se od starta jako dopalo.
Osvanuo je i dan, dan održavanja Half Ironman-a. I za Alfreda je odlično počelo u vidu bliskog susreta sa jednim rotvajlerom i zaradjene velike ugrizne rane ne butini. Ali Alfred se spremao da postane polučelični čovek pa posle lekarske intervencije bez ikakvih problema se pojavio na startu. Drugo iznenadjenje je bilo užasno jak vetar u nedelju. Pogled ne ustalasali rukavac Dunava gde ćemo uskoro plivati nije ništa dobro obećavalo. Kajakaši koji su trebali obezbeđivati plivčki deo, jedan za drugim su se prevrtali a koji nisu jedva su se održavali u svojim kajacima. No odavde već nema natrag i svi smo se ubrzo našli u uzburkanoj vodi, spremni za start. Plivalo se 2 kruga. Moje vreme je bilo 7-8 minuta slabije nego sto bi isplivao na mirnoj vodi ali svi završavamo uspešno. Gospodin Šanja je imao manjih problema u drugom krugu pa se čak morao malo uhvatiti za spasilački gliser ali je nakon minuta odmora krenuo odlučno dalje. Iz vode izlećemo svi, redom, prvo Gašpar, sjajan plivač pa posle njega redom i ostali Alfred, pa Ildika i ja istovremeno, pa Jelena i Šanjo.
Kreće biciklovanje. Vozi se 12 krugova po 7,5km. Kreće se na keju pored Dunava pa posle ide jedna žestoka uzbrdica dugačka oko 800m pa se vozi kroz sam centar grada širokim ulicama sa kružnim tokovima, krivinama ali sa strane organizatora izuzetno dobro obezbeđeno. Nakon toga spust opet na kej na drugoj strani grada. Onu uzbrdicu koja mi se predhodnog dana činila dosta pitoma, proklinjao sam 12 puta. Jos do 8-9 kruga sam se svaki put popeo u Contadorskom stilu na velikoj šajbni i podignut sa sica uz sočne psovke i svaki krug uspevam završiti za oko 15 minuta. Gore u gradu nas je nemilosrdno šibao vetar u lice tako jako da je prosto neopisivo.10 krug koristim da pojedem energetsku čokoladicu i gel i gubim 1 minut i zadnja dva uspevam uz neznatno usporavanje da završim ali uz sve izraženije napete mišiće u butinama. Moj prosek tačno 30km na sat. Gaša, Alfred a naročito Ildika koja je sjajno izvozila ovu mnogo tešku i tehnički zahtevnu stazu, završavaju svi pre mene A Jelena i Šanjo su još oko jedan krug iza.
Kreće trčanje koje sam ja već jedva čekao, znao sam da su svi iscrpljeni posle bajka i da će biti patnje na trčanju ali ja se obično brzo oporavim, tako je i bilo, posle nekih 500-600 metara, ukrućene noge počinju da slušaju i hvatam dobar ritam. Trči se 6 krugova po 3,5 km malo većim delom na sitnom tucaniku i posle na asfaltu. Ubrzo sustižem Alfreda koji se dosta muči, verovatno i rotvajler je kriv za to. U 4 krugu dostižem i Ildiku i Alfreda još jednom, bodrim ih, vidim da im je teško ali su maksimalno odlučni. U 5 krugu stižem i Jelenu i Šanju, trče zajedno, vidim da se relativno dobro kreću i da su uhvatili odgovarajući tempo. Bodrim i njih, i naravno i na njima vidim umor ali i odlučnost da ih ništa ne može zaustaviti do kraja. U poslednjem krugu, par stotina metara, na moje iznenadjenje sustižem i Gašu očigledno iscrpljenog ali jako jako sretnog da vec ispred sebe vidi i on ciljnu kapiju. Gotovo, stigao sam. Kraj mukama, sreća, radost. Završavam sa vremenom 5,46,59. Posle pola minuta stiže i Gaša nakon njega za oko 10 minuta i Ildika, mnogo srećna i zadovoljna sa odličnim vremenom, sto joj je na kraju donelo plasman na drugo mesto među ženama 40 plus.(oprosti Ildi za ovu informaciju ali morao sam). Za još nekih pola sata stiže i Alfred, preživeo i on današnji dan. Čekamo Šanju i Jecu, još su na stazi ali nema sumnje stižu! 7,04, herojski stiže i Šanja a evo i Jelene na 7,14.
Ekipa srećna i zadovoljna, nekako nisu ni svesni kako su veliku stvar napravili. Svima prvi half, i to kakav! Vremenski uslovi i konfiguracija staze su odigrali da odma urade najteži( barem meni ovo je dosad bio najteži triatlon uopšte što se tiče plivanja i bicikliranja). Subotica je od danas bogatija za 4 polučelična čoveka a Sombor sa jednim. Kao šlag na tortu je došao i polumaraton gde je Jamanta osvojila drugo mesto u apsolutnoj konkurenciji medju ženama ali i po njenim rečima na jako teškoj trci po vetru i na tucaniku. I Gorana je lepo istrčala u skladu sa njenim trenutnim mogućnostima posle povrede kolena. Za vreme cele trke smo bili bas pravi tim, bodrenje međusobno i sa strane, jako je puno značilo. Organizacija je stvarno bila besprekorna uprkos činjenici da su zbog jakog vetra više puta morali graditi infrastrukturu, šatore, i skupljati papirologiju na sve strane. Nakon trke gulaš party i pivo. Mnogo piva. Uff ja trebam i voziti do kuće, ali toliko sam tečnosti izgubio da ni ne osečam par piva. Prema kući još jedan hedonistički doživljaj, odmor u Šoltvadkertu uz nadaleko poznati sladoled. Krkamo.
Ovo je možda ispalo malo duže ali jedan ovako celodnevni doživljaj nekako ne mogu kraće opisati, a i sad imam osećaj da sa ovim sam samo skromno dočarao doživljaje ostatka ekipe, koji za razliku od mene, iako su svi iskusni triatlonci, nisu možda znali u šta se upuštaju, ali ne sumnjam da su svi zadovoljni i nisu se pokajali da probaju i ovo ludost.
Sledeći projekat, operacija Nađatad, štafetni ironman. Vidimo se.”
Galerija slika: https://www.dropbox.com/sh/keb1q9gyrstu20o/AADXp8RN3F7Cz9olAAPnwL9oa?dl=0
Leave a Reply