Bodri trail – Szekszard

Nakon starta, momentalno uzbrdo oko 800m kroz užasnu bljuzgu i duboke kolotrage. Do vrha ostajemo četvoro, pomenuta dvojica juniora, neki opasan visok lik sa vrh opremom i ja, ostali razni prvaci svega i svačega su već otpali i jasno je da se postolje tu deli. Krećemo u neverovatnu jurnjavu na fliper terenu, zaista mi je delovalo samoubilački. Brzo mi postaje jasno da pored ove ekipe ja imam najveće šanse da budem baš taj četvrti koji ispada sa postolja. Brzo pokušavam sastavit neki scenario u glavi kako mogu nekako ipak da se umešam. Ako se držimo zajedno do kraja, zadnji kilometar je strmo nizbrdo kroz sneg i blato, tu će me sigurno ostaviti, moram ranije da pokušam rešiti stvar. Trasa je kroz gustu šumu i negde oko 7-8 km miniram grupu i na jednoj uzbrdici krećem jače. Posle izvesnog vremena društvo dahće iz sve veće daljine iza mene i stvaram prednost od nekih 50m, i dalje dobro bagerišem uzbrdo u blatu ali onda ojednom stop, ispred mene u klancu pokolj. Gomila porušenih stabala sa gustom krošnjom i nisko rastinje, nemoguće proći. Stojim i gledam, stižu i ostali i svi stojimo i gledamo. Nema druge, počinjemo lomiti grane, pravimo prolaz i pentramo se nekako na kolenima, pa puzeći pa penjući se na debla čak se i pomažemo međusobno. Posle 6-7 minuta nekako prođemo taj teo ali moja mukom stečena prednost je nestala. Opet ubrzavam i uspem se odvojiti ali sad više to nije tako ubedljivo, na  spustovima me sustižu a na ravnijim delovima i uzbrdo teškom mukom im se malo odvajam, ali već znam da neće biti dosta za kraj. Tako stižemo do poslednjeg km i do pomenutog spusta po bob stazi. Tu već idem iz sve snage, ali se polako odvajaju ispred mene ko žvakaća guma. U cilj zajedno ulaze dvojica juniora, nekih 30sec iza njih onaj mrki lik, pa još oko 10sec stižem i ja. Moj rezultat je bio 1:16:53.

Tresem se malo i gledam oko sebe, jedan od momaka na kolenima, drugi leži u snegu, dali su sve od sebe i više od toga. A ispred njih stoji mali pacov od trenera i kritikuje im vremena, kaže bili ste ko babe! Jedan od njih skoro plače i odgovara. Užasan je teren da nije bilo onog čoveka koji nas je skoro pobio, (pokazuje na mene), mi bi još bili gore u brdima. Prilazim i čestitam obojici na zaista sjajnoj trci i muškoj borbi, ali ostaje znak pitanja šta bi bilo da nije bilo one porušene šume. Mali pacov iznenađeno gleda i ne shvata da su za mene ovo najlepši trenuci u ovom sportu, u duši sam takmičar i ovo su mi nezaboravni doživljaji. Mogu biti samo jako zadovoljan sa ovim plasmanom i sa celom trkom.

Posle svega dan završavam u Morahalomu sa svojom lepšom polovinom, kuvam čorbu od sebe, tople vodene masaže u galonima, sauna, itd. U nedelju još malo ližem rane ali kao da sam novorođen, emotivno ispunjen.