Ćirić Dragan(NS) sa punih 60 godina postiže sjajne rezultate, o kojima je često pisano na starnicama TRON-a. Uvek novi planovi, realni ciljevi koje na kraju bez izuzetka i ostvari, kao i ogromna životna energija, samo su neki od pozitivnih osobina koje krase Ćiru.

Nema potrebe da ga posebno havalimo i dižemo u nebesa. Dovoljno je pogledati rezultate koje je postigao u toku samo jednog meseca. Kao što i Ćira ima svoje uzore u svetu trčanja, verujemo da će i on biti uzor mnogim, pretežno mlađim trkačima. Pored toga što je u odličan trkač, Ćirić Dragan(NS) se već nekoliko puta dokazao i u pisanju. Rado se odazvao našem zahtevu, da svoja iskustva podeli i sa ostalim članovima TRON-a, kao i sa trkačima koji posećuju naš sajt:

 

 

OKTOBARSKIH 4,5 od 5

Da prvo objasnim naslov – oktobar je ove godine imao pet vikenda (pet subota i pet nedelja) a ja sam u tih pet vikenda istrčao četiri maratona i jedan polumaraton!!

Hronološki:       2. oktobra        Budimpeštanski maraton                        (3:27:46)

                        9. oktobra        Novosadski maraton                              (3:16:02)

                        15. oktobra       Cerski polumaraton (Tekeriš)                  (1:33:30)

                        23. oktobra       Ljubljanski maraton                                (3:17:23)

                        30. oktobra       Podgorički maraton                               (3:20:24)

            Zašto sam to radio i odakle mi ideja za ovako nešto? – Uz napomenu da sam prvi maraton istrčao u Novom Sadu 2007. i da mi je maraton u Podgorici 17. po redu, smatrao sam da sam spreman za ovakav izazov. Po spremnošću, noge su se podrazumevale, ali trebalo je ”pripremiti glavu” – trebalo se mentalno spremiti za ovako nešto! Početkom godine plan za ovu je bio nešto drugačiji – želeo sam da trčim nekoliko maratona u glavnim gradovima evropskih zemalja a realizacija je započela maratonima u Bratislavi (Slovačka), Beogradu i Skoplju (Makedonija). Kao Novosađnin ne propuštam ni jednu trku u kod kuće, pa sam u julu uspešno istrčao i drugi Novosadski noćni maraton. A, onda sam tokom leta na sajtu ”klub 100 maratona” sa pažnjom pratio podvig maratonske legende, Drage Boroje iz Futoga, koji je u periodu od 21. maja do 23. jula, u pet država, za deset nedelja istrčao deset maratona!!!

I rodila se ideja da planiranim maratonima u Zagrebu i Ljubljani dodam Budimpeštu i Podgoricu i pokušam delić onoga što je Drago već uradio.

Posle završenog 10. maratona (za 10. nedelja) Drago Boroja je da svom sajtu napisao jednu duhovitu, simpatičnu rečenicu – ”Sada ću konačno imati vremena i da treniram!!?”. Posle mojih oktobarskih ”4,5 za 5”, ja dodajem još jednu – Lakše je istrčati maraton, nego putovati na maraton – i to je jedini razlog što sam posle maratona u Budimpešti odustao od putovanja u Zagreb i ostao u svom ”dvorištu”, u Novom Sadu, a ovo samo iz razloga da sebi omogućim dve noći više spavanja u svom krevetu, tj. kvalitetniji odmor. Na dva maratona (Budimpešta i Ljubljana) putovao sam noćnim vozom i iz voza izlazio na start maratona a sledeće noći se ”mojom železnicom” vraćao kući. Verujte, teže je bilo provesti u vozu 7 ili 10 sati, čak i u kolima sa ležajevima, nego na maratonskoj stazi nešto više od tri sata!

 

Cerski polumaraton u Tekerišu nisam planirao, čak sam i zaboravio za ovu trku, ali je na pola oktobra polumaraton došao u pravom trenutku, jer su i noge i glava ostali ”pod naponom”, ali bez bolova u mišićima koje osećam par dana posle maratonske trke. Bio je ovo, zapravo, jedini pravi trening tokom oktobra i gotovo apsurdno zvuči podatak da sam u oktobru, na trkama pretrčao 190 kilometara, a na treninzima samo 74, a i ovo na ukupno osam treninga, što znači samo dva treninga nedeljno!?  Uostalom, evo nedeljnog rasporeda – posle svakog istrčanog maratona, u ponedeljak sam  zbog bolova u listovima uglavnom odmarao (ležao) i teško silazio sa drugog sprata, u utorak su bolovi bili znatno blaži, ali sam i dalje odmarao. U sredu sam izlazio na prvi trening, do 9-10 km, u tempu rastrčavanja, od 5:00 do 4:45 min / km. Četvrtkom sam ponovo odmarao, u petak ponovio isto kao sredom i uveče ili sledećeg dana polazio na sledeći maraton. Uz napomenu da svakog dana vozim bicikl (odlazak na posao i povratak sa posla), rekao bih da je u ovakvom rasporedu maratonskih trka,  nogama više prijao odmor i kvalitetna masaža, nego treninzi. U svemu ovome treba imati i malo sreće – povrede su me mimoišle i oktobarski rezultat je kao u naslovu!                     

 

Dakle, to sam hteo, to sam uradio, i ne mogu da kažem da to nije ništa naročito – naprotiv, mnogo i fizičke i mentalne snage je potrebno za ovakav podvig (sada ga preterah sa ”podvigom”, ali druga reč mi trenutno ne pada na pamet), a ne mogu da ne spomenem Boroja Dragu, Knežević Dragu, Milanović Zariju, Ćurilić Vojislava, Todrović Nedeljka . . . koji su istog ovog oktobra takođe istrčali po četiri maratona. Ili, šta tek reći za Ćurilića kome je maraton u Podgorici 31. ove godine, ili za Boroju i Kneževića koji su ove godine istrčali više od dvadeset maratona, a ako se ne varam i Neđa i Zarija su blizu ovog broja. U celoj ovoj priči zanimljivo je da su svi spomenuti moji vršnjaci, godinu-dve stariji ili godinu-dve mlađi, a ja sam ušao u 61.!!

Istrčati jedan maraton u životu, ili jedan maraton godišnje je podvig, a tek četiti za mesec dana ili trideset u jednoj godini . . . ali poenta priče nije u broju maratona, već u određivanje cilja i upornost u realizaciji. Priremanje za maraton i prolazak kroz cilj maratona sigurno popravlja vašu kondiciju, ali i kvalitet u svakoj oblasti vašeg života.

AKO MOŽETE MARATON, MOŽETE SVE!

 

Dragan Ćirić               

AdministratorIzveštaji sa trkaĆirić Dragan(NS) sa punih 60 godina postiže sjajne rezultate, o kojima je često pisano na starnicama TRON-a. Uvek novi planovi, realni ciljevi koje na kraju bez izuzetka i ostvari, kao i ogromna životna energija, samo su neki od pozitivnih osobina koje krase Ćiru. Nema potrebe da ga posebno havalimo i...